Prvi put od zločina, nakon 17 godina, majka jednog od napadača odlučila je da progovori o detaljima ove tragedije. Sju Klebold, majka Dilana Klebolda, koji je zajedno sa Erikom Harisom 20. aprila 1999. godine izvršio masakr ubivši trinaestoro ljudi, gostovala je u emisiji Kirsti Vork na BBC-ju.

"Ja sam majka Adama Lance": Tekst koji je imao više od milion lajkova

Tragedija u Osnovnoj školi "Sendi Huk" u Njutaunu u Konektikatu pokrenula je novu raspravu o nasilju u Americi. Debatuje se o "kulturi oružja" u SAD, nasilju u medijima, psihijatrijskom lečenju, ratovima, religiji i politici.

"Najteže je razumeti da deca ubijaju decu", je rečenica koja se nalazi uklesana na spomeniku koji je podignut nakon tragedije. Ovaj spomenik odaje počast poginulim učenicima i nastavniku koji je poginuo pokušavajući da ih zaštiti. Sju je rekla da često odlazi tamo i da u svojoj glavi razgovara sa žrtvama.

Foto: Promo / PromoDilan Klebold

"Samo želim da znaju da su često u mojim mislima. Uvek ću misliti na njih", kaže Sju.

Poslednjih 17 godina ona svakodnevno živi sa spoznajom da je njen voljeni sin počinio gnusan zločin, ali i suočava se sa njegovim samoubistvom koje je isvršio neposredno nakon masakra.

Prvi put je izjasnila svoj stav u knjizi " Osuda majke", ali je sada prvi put javno progovorila o tome. Sav prihod koji bude ostvaren od prodaje knjige piće uplaćen u dobrotvorne svrhe za lečenje mentalnih bolesti.

Sju i njen suprug su tek nakon masakra saznali da se njihov sin dve godine borio sa suicidalnim idejama i otada je odlučna u tome da želi da pomogne roditeljima čija deca se nalaze u sličnom problemu.

"Ne ideš ti nikud, sedi da razgovaramo"

Foto: Promo / PromoU svojoj knjizi ona piše o tome kako bi za ostatak sveta bilo najbolje da se Dilan nije nikad rodio

Ona u razgovoru nije zazirala pred teškim pitanjima. Pokušala je da se vrati u jutro kada se masakr odigrao i da objasni šta se tada dogodilo, pošto je dugo poricala prave razloge. Kaže da je Dilan pre svitanja protrčao pored njene sobe i sjurio se niz stepenice prošaptavši zbogom.

Šta otkriva DNK masovnog ubice: Postoji li gen zla?

Kako ljudi postaju masovne ubice? Scenario je poznat: "Miran čovek / dečko iz komšiluka" u jednom trenutku "pukne" i krene u krvavi pir. To su govorili i svedoci masovnog ubistva učenika u Njutaunu u Kontektiketu, koje je izveo tinejdžer Adam Lanza, ali i komšije Ljubiše Bogdanovića, masovnog ubice iz Velike Ivanče.

Dugo nakon zločina nije želela da se pomiri s tim da je njen sin ubica, ali kada je nakon šest meseci dobila konačan izveštaj policije to je bilo neminovno. U svojoj knjizi ona piše o tome kako bi za ostatak Sveta bilo najbolje da se Dilan nije nikad rodio, ali ne i za nju.

Iako joj je teško da priča o bezuslovnoj ljubavi koju je osećala i oseća prema svom sinu, tvrdi da je iskustvo koje je stekla odgajajući i voleći svog sina nejlepše osećanje koje je osetila u životu. Od njegove smrti uporno pokušava da razume šta je bilo uzrok ove užasne tragedije.

Na pitanje šta misli da je trebalo da uradi to jutro na dan masakra, Sju je odgovorila: "Volela bih da sam ga tada oborila na zemlju i rekla: ne ideš ti nikud, sedi da razgovaramo."