U selu, koje se nalazi na samoj ivici zabranjene zone u krugu od 30 kilometara, ništa se u poslednjih 30 godina nije promenilo, osim što tamo živi puno manje ljudi.

U aprilu 1986. zbog eksplozije u nuklearnoj elektrani Černobilj u Ukrajini, veliki radioaktivni oblak prekrio je široko područje na ukrajinsko-beloruskoj granici. Više od 100.000 ljudi moralo je da napusti svoje domove.

Šamjanukovo selo Tulgoviži nalazi se na samoj granici zone, ali on i njegova žena su odbili da odu. Kažu da posledice radijacije nikad nisu osetili.

- Sve je u redu. Bio je ovde lekar, pregledao me i rekao da je sa mnom sve u redu - kaže Šamjanok.

- I moja sestra je živela ovde sa svojim mžćem, ali oni su odlučili da odu. Ubrzo nakon toga su umrli. Mislim da je to zbog stresa, ali ja od stresa ne patim. Pomalo radim po bašti, ponekad zapevam, nigde ne žurim...

Od nesreće je prošlo već 30 godina, a posledice se još uvek sagledavaju.

Od same eksplozije umrla je 31 osoba, ali mnogo više ih je umrlo kasnije od posledica radijacije. A koliki je tačan broj stradalih još nije precizno utvrđeno.

Šamjanok kaže da se u njegovom životu nakon katastrofe nije ništa promenilo. I dalje uzgaja i jede hranu iz svoje bašte, takođe drži svinje, kokoške i krave.

Nedavno mu je umrla žena, a deca su odselila, pa su on i njegov nećak koji živi na drugom kraju sela, jedini stanovnici ovog mesta. Šamjanok misli da se niko od raseljenih neže vratiti. Oni koji su i sanjali povratak, u međuvremenu su umrli.

Starac živi povučenim životom. Ustaje oko 6 ujutro da na radiju čuje nacionalnu himnu. Zatim potpali peć da spremi doručak i nahrani psa, a potom i ostale životinje.

Putujuća trgovina u selo stiže dva puta nedeljno, a subotom ga posećuje unuka koja mu pomogne da sredi kuću.

Kaže da nema nikakvih zdravstvenih tegoba, ali uzima neke lekove kao i čašicu votke pre jela. To mu, kaže, otvara apetit.

Informer.rs