Premijer Bavarske, najbogatije nemačke regije, i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU), dugo je bio bitan šraf u mašineriji koja je u kancelarskoj fotelji držala Angelu Merkel. Ukoliko Zehofer ispuni obećanje i na parlamentarne izbore naredne godine izađe samostalno, Nemačka bi vrlo lako mogla da dobije novog kancelara.

Glavni razlog najozbiljnijeg raskola u odnosu CDU-CSU jeste gubitak novca, pre svega zbog Merkeline politike prema izbeglicama. Zehofer, kao prvi čovek najbogatije nemačke regije, koja predstavlja osovinu ekonomije cele zemlje, oštro se protivi prijemu tolikog broja migranata. Nemačka ekonomija trpi poprilični pritisak, a naimućniji Bavarci snose najveći teret, od čega se Zehoferu diže kosa na glavi. Pored toga, Bavarska kao najjužnija pokrajina predstavlja prvo odredište više od milion izbeglica koje su ušle u Nemačku u 2015.

- Mi insistiramo da se postavi gornja granica za prijem migranata, što kancelarka odbija. Nemački glasači moraju da znaju koji je stav CSU, i da je on različit od stava Merkelinih demohrišćana - poručio je Horst Zehofer na jednom sastanku partije.

Nemački "Rajniše post" piše da "multikulturalizam jednostavno nije poželjan socijalni cilj za konzervativne, nacionalno orijentisane Bavarce".

Angela Merkel se na vlasti nalazi zahvaljujući koaliciji sa pomenutom CSU i Socijaldemokratskom partijom (SPD) vicekancelara Sigmara Gabrijela.

Ukoliko bi se Bavarci povukli iz saveza, kao što su i najavili, Merkelova bi ostala sa samo jednim saveznikom - SPD. Iako bi pre izbegličke krize CDU i SPD imali većinu i bez Zehofera, sada to nije tako sigurno, pre svega zbog toga što je kancelarkina popularnost osetno opala zbog politike otvorenih vrata. Poslednji rezultati ankete koju je sproveo "Velt" pokazuju da Merkelova ima najmanju podršku od 2012.

Zehofer je optužio Merkelovu da je "otišla previše ulevo", i da je njena politika uzrokovala neočekivano jačanje ekstremnih desničara iz Alternative za Nemačku (AfD), koji su prikupili glasove nezadovoljnih dojučerašnjih kancelarkinih pristalica.

Koalicija duga 67 godina

CDU i CSU sarađuju od 1949. godine, odnosno prvih posleratnih izbora u Nemačkoj. U tih 67 godina, ova koalicija je svega dva puta izgubila izbore, što dovoljno govori o njihovom uspehu. Jedini prekid saradnje dogodio se 1976. godine, kada je svađa između Helmuta Kola (CDU) i tadašnjeg prvog čoveka CSU Franca Jozefa Štrausa trajala jedva desetak dana, nakon čega su dve partije ponovo uspostavile koaliciju.

Anketa: Svaki drugi Nemac protiv novog mandata Merkelove

Skoro polovina Nemaca koji su učestvovali u nedavnom istraživanju protive se da kancelarka Angela Merkel ostane i četvrti mandat na dužnosti.

U istraživanju agencije Insa za nemački politički magazin "Cicero" navodi se da 48 odsto ispitanika nije podržalo izjavu: "Slažem se da Angela Merkel ostane kancelar i nakon saveznih izbora 2017. godine".

Oko 27 odsto želi da Merkelova ostane na dužnosti i četvrti mandat, dok oko 25 odsto nema stav o tom pitanju ili ne želi da odgovori.

List piše da prema rezultatima ankete, skoro dve trećine ispitanika jasno ne želi da Merkelova ostane na dužnosti.

- To pokazuje da su Nemci sve umorniji od Merkelove koja je na vlasti već 11 godina - rekao je glavni i odgovorni urednik list Kristof Švenike agenciji Rojters, dodajući da je važan faktor i njeno rešavanje migrantske krize.

List navodi da je njena politika prema migrantima prošlog leta bila pogrešna, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou.