Pravo lice bola! Fotograf uhvatio samu dušu beskućnika!
Gonzales se odlučila na ovaj poduhvat, nakon što se susrela sa beskućnikom Stivom, koji nije pričao ni sa kim danima osim sa njom. Šajn je odmah izvadila svoj fotoaparat i uslikala ga, a nakon što je videla njegovu iskrenu ekspresiju odlučila se da pokrene ovaj projekat.
Ova umetnica se nada da će svojim fotografijama uspeti da skrene pažnju vlasti na beskućnike, kojih je sve više u proteklih meseci, usled skupog života u glavnom gradu Engleske.
"Fotografi obično slikaju sve osim beskućnika, koji su za njih potpuno nevidljivi. Osećala sam dužnost da prikažem njihovu lepotu. Mnogi beskućnici koje sam upoznala su zapravo bivši vojnici, koji su postali beskućnici nakon što su završili službu. Država ih potpuno ignoriše i to nije fer" rekla je Šajn.
Umetnica je priznala i da nije bilo ni malo lako da zadobije njihovo poverenje, pa bi tako prvo sela nedaleko od njih sa cigaretom, kako bi se oni malo opustili i prišli joj.
"Mnogo njih je zabrinuto da sam policajac ili novinar, jer ne žele da budu upleteni u takve stvari, ali kada im objasnim čime se bavim, odmah se zainteresuju. Oni vole da pričaju o muci koja ih je zadesila, jer tako skidaju teret s leđa" ispričala je Gonzales.
Jedan od onih koji su ostavili najveći utisak na nju je izvesni Paul, kojeg je pronašla bolesnog sa upalom pluća.
"Ležao je sklupčan na podu, dok je padala kiša. Očigledno je bio pijan, ali se potpuno tresao. Bio je u centru za odvikavanje od alkohola, ali nisu želeli da ga prihvate jer je beskućnik. Pokušali smo čak i da zaustavimo policajska kola, ali su prošli pored nas kao da ne postojimo".
Ipak, Šajn je uspela da mu obezbedi medicinsku negu, a sreli su se sutradan kada joj je dozvolio da ga fotografiše. Ona im uvek plati nakon slikanja, a pokušava da ih pronađe i pokloni im sliku kada god to može.
Ona je objasnila i kako sada mnogo manje gleda na materijalne stvari, jer se često preispituje da li bi taj novac mogla da iskoristi i uradi dobro za beskućnike.
"Sada kada god imam vremena, posvetim ga beskućnicima. Pričamo zajedno i vidim da im je odmah lakše. Oni su isto ljudi i treba im posvetiti malo vremena".