Član 1. Osnovnih državnih zakona Ruske imperije glasio je ovako: “Imperator sveruski je monarh samodržavni i neograničeni. Njegovoj se vrhovnoj vlasti treba pokoravati ne samo zbog straha, nego što sam Bog tako naređuje“.

Car Nikolaj II se svim silama trudio da bude baš takav, na nivou svoga oca, svoga dede, svoga pradede, i svih drugih vladara iz kuće Romanovih pre njega (tačnije, iz kuće Holštajn-Gotorp-Romanov).

Grupni portret ruske imperijalne porodice Romanov. S leva nadesno: Olga, Marija, Nikolaj, Aleksandra, Anastasija, Aleksej, Tatjana. Slikano 1913. Foto: Wikimedia Commons/Boasson and Eggler

Nije mu išlo, i kada je napokon srušen u Februarskoj revoluciji, uprkos tome što se više od decenije opirao svakom pokušaju da mu se ograniči vlast – ne zato što ju je želeo već zato što je mislio i bio ubeđen da je to njegova od Boga dana dužnost koju mora da vrši – osetio je veliko rasterećenje.

17. jula 1918. bio je likvidiran, zajedno sa celom svojom porodicom, pa i svojim naslednikom, bolešljivim carevićem Aleksejem koji još nije bio napunio ni 14 godina. Ovaj tekst se neće baviti njegovim životom i vladavinom mu, okolnostima koje su dovele do streljanja u podrumu kuće Ipatijevih u Jekaterinburgu, kuće koja je bila njihova poslednja tamnica, niti sličnim stvarima, već njegovom decom.

S leva nadesno sede Tatjana u uniformi bolničarke, Anastasija i njihova majka ruska carica Aleksandra Romanov. Foto: Wikimedia Commons/Romanov family

Tačnije, njegovim ćerkama.

Pre nego što počnemo, valjalo bi reč-dve kazati o njegovoj supruzi, carici Aleksandri, sa kojom je decu i dobio, i koja je odigrala jednu od ključnih uloga u njegovom životu.

Rođena je 6. juna 1872. godine kao Njeno Veliko Vojvodsko Visočanstvo princeza Aliks Viktorija Helena Luiza Beatrisa od Hesea i na Rajni. Prvobitno je krštena u luteranskoj veri, bila je unuka kraljica Viktorije, a kada je prešla u pravoslavlje uzela je ime Aleksandra Fjodorovna.

Ruski carević Aleksej sa majkom, caricom Aleksandrom. Foto: Wikimedia Commons/Boasson and Eggler

Može se reći da je bila opsednuta ruskim pravoslavnim misticizmom. Bila je ključna za dvorski uticaj Grigorija Raspućina. Ruska pravoslavna crkva kanonizovala ju je 2000. godine.

E, sad. Kao što znate, Rusi imena dobijaju po sledećoj formuli: lično ime – ime po ocu – prezime. Prema tome, sve ćerke Nikolaja II, a bilo ih je četiri, bile su Nikolajevne Romanove. Stoga ćemo to u daljem tekstu izostavljati, kao i njihovu službenu titulu: sve su bile velike kneginje.

OLGA

Velika kneginja Olga Nikolajevna Romanov, ćerka cara Nikolaja II, 1906. godine. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Rođena je 15. novembra 1895. godine u Aleksandrovskom dvoru u Carskom selu, letnjem rezidencijalnom kompleksu imperijalne porodice. Zvali su je Oliška, Olenka ili Olja.

O njenom budućem mužu uvek je bilo mnogo glasina, a u opticaju su bili veliki knez Dmitrij Pavlovič, prestolonaslednik rumunski Karol, zatim Edvard, princ od Velsa, budući kratkotrajni kralj Velike Britanije, ali i naš prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević (mada je on imao drugu na umu, više o tome ispod). Sama Olga je želela da se uda za Rusa i da ostane u Rusiji.

U sredini je velika kneginja Olga Nikolajevna Romanov, dok je levo Tatjana, ćerke cara Nikolaja II, 1909. godine. Desno je njihova guvernanta. Foto: Wikimedia Commons/Romanov Collection, General Collection, Beinecke Rare Book and Manuscript Library, Yale University

Tokom Prvog svetskog rata se, zajedno sa ostalim svojim sestrama, brinula o ranjenicima u vojnoj bolnici sve dok je nisu izdali živci zbog te silne patnje koje se nagledala (ne zaboravite da je sve do tada držana pod staklenim zvonom i dobrim delom pojma nije imala šta se dešava u spoljnom svetu), nakon čega se posvetila administrativnim dužnostima na istom mestu.

TATJANA

Rođena je 10. juna 1897. godine, u velelepnom Peterhofu, dvorskom kompleksu u blizini Sankt Peterburga koji se često naziva i “ruskim Versajem”. Izgleda da je, kao i starija Olga,ime dobila po Puškinovoj heroini iz “Evgenija Onjegina”; njih dve, pošto su bile nerazdvojne i delile sobu te odeću, zvali su i “Veliki par”. Samu Tatjanu porodica je zvala Tanja, Tatja, Tatjanočka ili Tanuška.

Velika kneginja Tatjana Nikolajevna Romanov, ćerka cara Nikolaja II, 1906. godine. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Bila je javnosti poznatija od svojih sestara budući da je vodila razne komitete Crvenog krsta tokom Prvog svetskog rata, pored toga što je poput Olge negovala ranjenike u vojnoj bolnici. Bila je rođena da rukovodi, pa su joj sestre nadenule i nadimak “Guvernanta”.

Bila je duboko religiozna i neprestano je, poput svoje majke, čitala Bibliju. Skupa sa Olgom imala je čak i svoj puk u kome je bila počasni pukovnik; obožavala je da ide u inspekciju vojnika i imala je i simpatiju među njima, kao i među ranjenicima.

Velika kneginja Tatjana Nikolajevna Romanov, ćerka cara Nikolaja II, 1914. godine. Foto: Wikimedia Commons/Boasson and Eggler

Međutim, trebalo je da se uda za srpskog prestolonaslednika Aleksandra; car Nikolaj II je u pismu našem kralju napisao da je primetio kako ovaj baš nju zagledao. Aleksandar i Tatjana su se dopisivali tokom Prvog svetskog rata, a naš budući kralj je bio skrhan kada je čuo za njenu smrt. Sa njom je ubijen i njen voljeni pas Ortino, francuski buldog.

MARIJA

Rođena je 26. juna 1899. godine u Peterhofu. Njena lepota je primećena već u detinjstvu pa je bila upoređivana sa Botičelijevim anđelima. Zvali su se Mari, Maša ili Maška. Pošto je sobu i odeću delila sa mlađom Anastasijom, za koju je bila najvezanija, njih dve su zvali “Mali par”.

Velika kneginja Marija Nikolajevna Romanov, ćerka cara Nikolaja II, 1906. godine. Foto: Wikimedia Commons/loc.gov

Volela je da flertuje sa mladim vojnicima koji su uvek bili tu u palati, a volela i decu, i kažu, da nije bila velika kneginja, da bi najviše na svetu volela da se uda za nekog ruskog soldata i da rodi veliko potomstvo. Pošto nije mogla da se stara o ranjenicima tokom Prvog svetskog rata kao njene starije sestre, sa najmlađom Anastasijom je s njima igrala šah i bilijar.

Koliko je bila lepa možda najbolje svedoči anegdota iz vremena dok je još bila devojčica. Jednom prilikom je ukrala biskvit iz majčine kutije nakon čega su carica i guvernantna predložile da za kaznu bude poslata u krevet.

Velika kneginja Marija Nikolajevna Romanov, ćerka cara Nikolaja II, 1914. godine. Foto: Wikimedia Commons/Boasson and Eggler

Nikolaj se, međutim, tome usprotivio i to objasnio rečima: “Uvek sam se plašio da će početi da joj rastu anđeoska krila. Drago mi je što vidim da je  ipak ljudsko dete”.

ANASTASIJA

Rođena je u Peterhofu 18. juna 1901. godine kao najmlađa, četvrta ćerka i četvrto dete cara i carice. Budući da su se svi nadali da će biti muško i naslednik, Nikolaj je morao da ode u dugu šetnju da se smiri pre nego što je došao da vidi suprugu i novorođenče.

Velika kneginja Anastasija Nikolajevna Romanov, ćerka cara Nikolaja II, 1906. godine. Foto: Wikimedia Commons/loc.org

Postoji nekoliko hipoteza zbog čega je dobila baš ime Anastasija, ali je verovatno najsimpatičnija ona koja kaže da je to vezano za pomilovanje studenata koji su uhapšeni jer su prethodne godine učestvovali u neredima; jedno od značenja njenog imena je “razbijač lanaca”.

Porodica ju je zvala Anastazi, Nastja, Nastas ili Nastenka, Malenkaja, pa i Đavolak, jer je bila nestašna, energična i živahna; mnogi su govorili da nikada nisu videli šarmantnije dete od nje. Kada je malo porasla došli su do izražaja i njena nadarenost, bistrina, oštroumnost i duhovitost koja je često ubadala u osetljivo mesto. Imala je psa Džimija, rase kavalirski španijel kralja Čarlsa, koji je ubijen s njom.

Oktobra 1914. godine velika kneginja Olga Nikolajevna Romanov, ćerka cara Nikolaja II, izmislila je selfi. Foto: Wikimedia Commons/forum.alexanderpalace.org

Sve sestre Romanov u decenijama nakon njihove likvidacije imale su svoje pretendentkinje, koje su tvrdile da su baš one preživele pokolj, ali nijedna kao Anastasija; o njoj su snimani igrani filmovi (Ingrid Bergman je 1956. godine glumila ženu koja se predstavljala kao ona, između ostalih), kao i crtaći.

ODGAJANE ASKETSKI

Ma šta mislili, sestre Romanov nisu bile razmažena derišta jer su njihovi roditelji vodili računa da, usred tog bogatstva i obilja, ipak postoje i ograničenja i dodir siromaštva i asketizma.

Velike kneginje Marija i Anastasija, ćerke ruskog cara Nikolaja II, u ratnoj bolnici 1915. godine. Foto: Wikimedia Commons/Romanov Collection, General Collection, Beinecke Rare Book and Manuscript Library, Yale University

Spavale su na logorskim krevetima bez jastuka. Morale su same da sređuju svoje sobe i da ih drže urednim. Ujutru su bile kupane hladnom vodom. Od njih se očekivalo da se bave vezom i pletenjem, a njihovi su ručni radovi deljeni kao pokloni i prodavani na dobrotvornim bazarima.

Nisu čak bile navikle ni da ih se oslovljava kako je propisano.

Velike kneginje Tatjana, Marija i Anastasija, ćerke ruskog cara Nikolaja II, igraju se na ljuljašci 1908. Foto: Wikimedia Commons/Romanov Collection, General Collection, Beinecke Rare Book and Manuscript Library, Yale University

Postoji anegdota vezana za Tatjaninu dvorjanku baronesu Sofiju Bukshoveden, iz vremena kada je carevna početkom Prvog svetskog rata vodila jedan komitet Crvenog krsta; naime,ova joj se u većem društvu obratila koristeći formulaciju “Vaše Imperijalno Veličanstvo”, nakon čega ju je Tatjana šutnula ispod stola i ljuto prosiktala: “Da li ste ludi, pa mi se tako obraćate?”.

A to koliko su sestre bile međusobno vezane, možda najbolje govori podatak da su se, kada bi pisale zajednička pisma, potpisivale akronimom “OTMA”. Olga, Tatjana, Marija, Anastasija.

Velike kneginje Tatjana i Anastasija, ćerke ruskog cara Nikolaja II, i Tatjanin pas Ortino, tokom zatočeništva u Carskom selu leta 1917. godine. Foto: Wikimedia Commons/alexanderpalace.org