Istorijska odluka koju je Angela Merkel donela tog 4. septembra, tada je u nemačkim medijima nazivana “Merkelinim otvaranjem granica” ili “drugi pad zida”. Danas, godinu dana kasnije, ovaj događaj može se posmatrati kao prelomni trenutak njenog mandata.

Empatija u nemačkom društvu za ratom ugrožene ljude tada je bila mnogo veća nego danas, ali otpora ideji otvorenih granica i tada je bilo. Nemačke vlasti predviđale su četiri puta veći broj migranata nego godinu dana ranije, čak 800.000, a Angela je na pres konferenciji u Berlinu 31. avgusta 2015. izgovorila je čuvenu rečenicu -"Mi to možemo".

Da li to Nemačka može?

- Nemačka je jaka zemlja. Uspeli smo da uradimo toliko stvari… možemo i ovo – rekla je Merkelova te noći.

Ta rečenica postala je simbol politike otvorenih vrata. Čak i nakon grupnog seksualnog zlostavljanja i silovanja žena u novogodišnjoj noći u Kelnu, Angela je branila svoju politiku rečima "mi to možemo". Nedavni napadi u Nemačkoj, koje su počinili migranti islamske vere, izazvao je talas panike, ali Angela i dalje se stoji pri istom - "mi to možemo".

Na svojoj tradicionalnoj letnjoj konferenciji za novinare krajem jula, još jednom je ponovila sada već čuvenu rečenicu.

- Stojim iza političkih odluka koje smo doneli. Nisam rekla da će biti lako. Rekla sam tada i rećiću ponovo. Nemačka je jaka zemlja. Nazvala sam to zadatkom za celu naciju. Baš kao što smo uspeli toliko toga, možemo da izađemo na kraj i sa ovim– uporna je kancelarka.

Nemci izgleda nisu tako ubeđeni u to. Ankete rađene poslednjih nekoliko meseci pokazuju da se nekadašnja Angelina ubedljiva podrška topi, a da čak tri od četiri Nemca ne veruju da “oni to mogu”.

Kako žive izbeglice u Nemačkoj danas?

U trenuku kada je odlučila da prihvati migrante, stotine hiljada, uglavnom sirijskih izbeglica, bilo je zaglavljeno na putu ka Evropi, uglavnom u Mađarskoj. Od tog dana do danas, prema zvaničnim podacima milion i 200 hiljada migranata ušlo je u Nemačku.

Nemačka je uspela da smesti većinu migranata u improvizovana naselja širom zemlje, ali pravi test za nemačko društvo biće da li tako veliki broj ljudi može da se integriše u zajednicu čiji su sada deo. Upravo to je ono što desničari, čija popularnost iz dana u dana raste, zameraju nemačkoj kancelarki.

Paradoks je da danas Merkelova insistira da je to moguće, iako je 2010. godine izazvala pravi mali politički zemljotres izjavom da je "pokušaj pravljenja multikulturalnog društva u Nemačkoj potpuno propao". Tada, danas glavni zagovornik prihvata izbeglica, poručila je migrantima da moraju da učine više da se integrišu u nemačko društvo i da oni koji ne znaju nemački jezik nisu dobrodošli.

Od milion i 200 hiljada ljudi koji su došli u Nemačku za poslednjih nešto više od godinu dana, na prste se mogu nabrojati oni koji govore nemački. Prvi korak u integraciji je učenje jezika pa se za one koji će imaju mogućnost da dobiju azil trenutno organizuju časovi. Oko 325.000 izbeglica deca i adolescenta integrisano je u nemački školski sistem u 2014. i 2015. godini i oni sada čine dva odsto svih učenika širom zemlje.

Foto: Reuters

Da bi se zadovoljile njihove potrebe, školama je potreban dodatni nastavni kadar, kao i socijalni radnici obučeni za rad sa traumatizovanim decom. Tokom poslednjih godinu dana zaposleno je 12.000 novih učitelja širom zemlje, ali procenjuje se da je potrebno još 20.000. Kako je u pitanju kadar koji se finasira iz bužeta Nemačke, ultradesničari ne propuštaju da naglase da će prihvat tolikog broja ljudi biti i ekonomski udar na državu.

A učenje jezika je samo jedan od problem. Nemačka je i dalje najstabilnija evropska ekonomija, ali Nemci su sa dolaskom migranta postali zbarinuti za svoja radna mesta. Istina, možda bez razloga. Od milion i 200 hiljada ljudi koliko je stiglo u Nemačku, tek nešto više od 320.000 onih kojima je odobren azil imaju pravo na zaposlenje. Ipak, kompanije u Nemačkoj nisu naročito voljne da ih zaposle, uprkos javnom apelu kancelareke.

Kancelarka u klin, AfD u ploču

Dok Merkelova insistira na političkom stavu od građani se sve više udaljavaju, ne treba da čudi što Alternativa za Nemačku, stranka osnovana 2012. godine, koja je ovoreno protiv migranata i muslimana,sad već ima milion članova. U Angelinoj CDU zamerajuju joj da duva vetra u leđa desničarima, ali nije mali broj onih koji prosto ne podržava politiku otvorenih vrata.

Sve je veći broj Nemaca koji veruju da tako veliki priliv ljudi iz drugačijih kulturnih sredina, uglavnom muslimana koji ne govore nemački, zauvek menja Nemačku kakvu poznaju. Takav stav u javnosti raspiruju ultradesničari. Ksenofobičnost u društvu je u porastu, sve češči su i protesti protiv “islamizacije Nemačke”, dok pristalice desničara zagovornika politike otvorenih vrata nazivaju “izdajnicima”.

Nemačka će ostati Nemačka, odgovara Merkelova, a koliko joj građani veruju saznala je sonić. Ako se izuzmu ankete, koje istovremeno pokazuju ogroman pad popularnosti nekada omiljene kancelarke i sve veći rast antimigrantski nastrojenog AfD, prava prilika da se raspoloženje građana proveri pre izbora sledeće godine, bili su jučerašnji lokali izbori u njenoj rodnoj pokrajini Meklenburg-Forpomern.

Ankete su pokazivale da su Merkelina CDU i AfD "rame uz rame" i da će se voditi borba za svaki glas, a konačan rezultat - SPD oko 30 odsto glasova, AfD 21 procenat, a CDU 19 odsto, što je najgori rezultat demohrišćana u pokrajini.

Analitičari izbore u Meklenburg-Forpomernu ocenjuju kao "lakmus - papir" koji jasno pokazuje u kom pravcu će se dalje kretati sudbina čelične lejdi nemačke politike. Ako je tako, onda je jesno zbog čega ova rezultata treba dobro da zabrine Merkelovu.

Odustala od četvrtog mandata?

Do nedavno niko nije dovodio u pitanje mogućnost da se Merkelova kandiduje i za četvrti mandat, ali sad to više niko sa sigurnošću ne može da kaže da će se to i dogoditi. Čak ni sama Angela koja je nedavno izjavila da će se o tome izjasniti ksnije.

"Kako ću odlučiti o eventualnoj kandidaturi za kancelara, izvestiću u jednom kasnijem trenutku", poručila je Merkel, a ove reči u nemačkim medijima osvanule su pod naslovima "Kraj jedne ere".

KRAJ JEDNE ERE Bečki "Prese": Da li je Merkelova umorna od svega?

Nemačka kancelarka Angela Merkel otvorenim je ostavila pitanje da li će se još jednom kandidovati na izborima za Bundestag 2017. godine, i time ostavila prostor raznim spekulacijama, ukazuje danas bečki dnevnik "Prese".

Od rečenice trenutka kada je izgovorila rečenicu "mi to mkožemo" do danas, zbog velikog priliva izbeglica i migranata, popularnost Merkelove je opala na najniži nivo u proteklih pet godina - na 35 odsto, ali ona nema nameru da se izvinjava i kaže da bi, kada bi se danas suočila sa istom situacijom, isto postupila.

Za godinu dana se održavaju novi parlamentarni izbori. Merkelova nije rekla da li će se ponovo kandidovati za najvišu funkciju, a njena odluka će verovatno zavisiti od toga kako će se dalje razvijati situacija sa izbeglicama.