Prvi deo života Paula Kerna je velika nepoznanica, jer to izgleda nikoga nije zanimalo dok je bio živ. Verovatno je rođen u poslednjoj deceniji 19. veka, negde u mađarskoj polovini Austrougarske monarhije, možda čak i u prestonoj Budimpešti budući da je upravo u njoj preminuo 1955. godine.

Po svemu sudeći, Kern bi ceo svoj život proveo u dubokoj anonimnosti da nije bilo jednog događaja koji mu je promenio život.

U pitanju Sarajevski atentat, i Principov metak koji je probušio grudi nadvojvode Franca Ferdinanda. Zapravo, taj događaj je istine radi samo bio neophodni uslov za događaj koji mu je stvarno promenio život.

Foto: Tanjug/AP

Bilo je kasno leto ili rana jesen 1914. godine, sam početak Prvog svetskog rata, kada se junak naše današnje priče prijavio kao dobrovoljac u vojsku Dunavske monarhije i bio raspoređen u jedan udarni odred.

Tokom svog vojevanja na Istočnom frontu bio je čak i odlikovan za hrabrost, a godinu dana kasnije ponovo je bio nagrađen zato što je u novoj četi u koju je prekomandovan, sam samcijat odbranio ključni sektor bojišta nakon što su mu svi saborci poginuli.

Iste godine upucan je u glavu od strane nepoznatog ruskog vojnika, koji verovatno ni sam nikada nije postao svestan šta je uradio.

Metak mu je uništio deo prednjeg dela lobanje pa je prebačen u bolnicu u Lavovu (današnja Ukrajina, tadašnja prestonica Kraljevine Galicije i Lodomerije, deo Habzburške monarhije)gde je operisan.

Mobilizacija u Nemačkoj 1. avgusta 1914. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Doktori su mu spasli život.

Nakon što se probudio, više nikada nije zaspao.

Stručnjaci, a posebno profesor mentalnih i nervnih oboljenja Ernst Frej sa Univerziteta Etveš Lorand, nikada nisu uspeli da otkriju o čemu se radi, niti da pronađu uzrok ove abnormalnosti.

Kern je nakon rata u Budimpešti radio u Penzionom fondu, sve do pomenute 1955. To ječetrdeset godina bez sna. Pa vi vidite.

(Telegraf.rs)