"Moj brat ima 11 godina i autizam. Jednog dana sam odlučio da ga odvedem u zoološki vrt. Nemam nikakav problem da idem sa bratom po javnim mestima i zaista me ne zanima šta ljudi misle, ali nešto me je u ovoj situaciji zaista pokrenulo.

Dok sam pokušavao da smirim brata u trenutku napada, jedna majka je vrištala na svoje dete koje je želelo da nam priđe.

Razumem da želiš da nam daš prostor, ali sretanje pažnje na taj način čini da stvar bude još gora. Razumem da želiš da pomogneš, ali kad vrištiš na svoje dete, onda on može videti mog brata kao opasnu osobu.

Moj brat ni na koji način nije opasna osoba, a iskreno bio sam iznenađen kad nam je tvoje dete prišlo.

I ja imam isto loš period, pogotovo sa matematikom.

Roditelji su ga još jednom pozvali i vrlo brzo su napustili zoološki vrt.

Istina, moj brat zna da ima promene raspoloženja, ali vi niste videli njegovo nasmejano lice što se umazao čokoladom, niste videli osmeh kad je video da se ptica pokakila na moje rame, niste videli uzbuđenost što je u zoološkom vrtu...

Njegovi napadi su samo mali deo njegovog života, mali deo koji nažalost morate da doživite. Svaki napad je novo iskustvo za njega, moju porodicu i mene, za sve svedoke, kao što ste to bili vi i vaš sin.

Jedno dete je steklo uvid u to ko je moj brat. I vi bi trebalo da steknete uvid u to ko je vaš sin, ako mu za to date šansu", napisao je Zakari na svom blogu.