Bivši savetnik Vladimira Putina nedavno je otkrio kako “prvi čovek Rusije” smatra daLenjinova administracija pre 99 godina nije imala pravo da prizna nezavisnost Finske i kako se tu radilo o izdaji nacionalnih interesa zbog čega veruje da ima pravo na delove Finske.

Kremlj se ovih dana našao na meti kritika zbog “sistematske kampanje laži” usmerene protiv Finske koja se temelji na preispitivanju legalnosti finske nezavisnosti.

Finska i Estonija su prošle nedelje optužile Ruse da su svojim vojnim avionima ušli u njihov vazdušni prostor. Finci su navodno dva puta presreli ruske avione iznad Finskog zaliva, ali Kremlj to negira.

Foto: Tanjug / AP

U finskom Ministarstvu obrane optužuju Ruse zbog sve intenzivnijih vazdušnih aktivnosti iznad Baltičkog mora i zbog agresivne medijske kampanje usmerene protiv te zemlje.

Finska sledeće godine slavi 100. godišnjicu nezavisnosti od tadašnjeg Ruskog carstva. Granica između Rusije i Finske duga je 1.340 kilometara.

Putinov bivši ekonomski savetnik, Andrej Illarionov, rekao je za švedske novine Svenska Dagbladet kako Putin veruje da ima vlasništvo nad delovima Ukrajine, Belorusije, baltičkih zemalja i Finske. Finsku nezavisnost, kaže, “Putin vidi kao izdaju nacionalnih interesa” i osuđuje odluku Lenjinove boljševičke administracie da prihvati tu nezavisnost.

U Finskoj su s razlogom zabrinuti nakon pripajanja Krima i stupanja ruskih snaga na ukrajinsko tlo. Dodatno ih brinu i sve napetiji odnosi između Rusije i Zapada i premeštanja ruskog naoružanja u Baltičkom moru, piše net.hr.

Finci su dodatno obeshrabreni time što nisu članica NATO, te što u slučaju invazije na svojoj teritoriji, ne vredi princip kolektivne obrane koji je definisan u članku 5. NATO saveza prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve članice.

Finci nisu sedeli skrštenih ruku, pa su nedavno potpisali s Amerikancima bilateralni sporazum prema kojem jačanju zajedničke obrambene veze.

(Telegraf.rs/net.hr)