U Seizmološkom zavodu na Aljasci igla je neočekivano skakala 12. avgusta 2000. godine. Na prvi pogled, delovalo je da je prirodno nastali potres. Međutim, u pitanju je bila pomorska nesreća u Rusiji, čije su posledice kasnije pokušale da se zataškaju.

Hiljadama milja dalje od Aljaske, tokom vojne vežbe, dogodile su se dve ogromne eksplozije na ruskoj podmornici, pod nazivom “Kursk”, koja je plovila uz obalu Rusije i Finske i u sekundi je eksplodirala, a zatim potonula sa kompletnomposadom od 118 ljudi.

Šta se tačno dogodilo tog 12. avgusta 2000. godine, ostalo je nepoznato. Verovalo se da je podmornica nosila bojeve glave što je dalo dosta prostora teorijama zavera. Najveći broj misterija Kurska povezano je sa pokušajem zataškavanja prave istine.

U to su vreme ruske vlasti optužile SAD i Veliku Britaniju da su špijunirale njihove vojne vježbe, toliko blizu da su se oni zabili u podmornicu. Amerikanci su, pak, uzvratili kako mora da Rusi taje neko novo smrtonosno oružje koje je izazvalo takvu eksploziju.

Šesnaest godina kasnije, prema pisanju “Ozy”-ja, vlada mišljenje da podmornica Kursk ipak nije prevozila najmodernije oružje, nego stare podvodne rakete punjene HTP-om, supstancom koja je još od pedesetih godina prošloga veka bila zabranjena.

Ako se dogodi da HTP procuri na druge delove raketa dolazi do brze hemijske reakcije koja uzrokuje smrtonosnu eksploziju.

To se prema rezultatima službene vladine istrage najverovatnije dogodilo i tokom prve eksplozije na Kursku, koja je podmornicu i poslala na morsko dno.

Sledeća eksplozija, ona koju je registrovao seizmograf na Aljasci, dogodila se kada je podmornica udarila u morsko dno, čime je pokrenula preostale rakete. Većina posade umrla je u roku od nekoliko minuta. Njih 23 preživelo je gotovo četiri sata, ali nisu mogli da se spasu jer su bili zarobljeni.

Foto: Profimedia/AFP

Poručnik Dimitri Kolesnikov pre nego što su se na podmornici u potpunosti ugasila svetla uspeo je na brzinu da napiše:”Kompletna posada iz delova šest, sedam i osam preselila se u deveti deo. Ovde nas je 23. Niko od nas ne može da izađe napolje”.

Zapis, kao i poruku za njegovu porodicu, pronašli su ronioci kada su iz ostataka podmornice izvlačili njegovo mrtvo telo.

Putin je nakon tragedije odlučio da ne traži pomoć međunarodnih vlasti. Mnogi smatraju kako je upravo ta odluka obeležila smer njegove vladavine. U to vreme Putin, iako je bilo poznato da je on bivši KGB agent, još uvek nije imao moć kakvu ima danas.

Porodice i prijatelji mornara sa Kurska čekali su vest o sudbini svojih najmilijih, ali je bilo jasno da je Vlada, koja je odbila pomoć drugih zemalja, otpočetka znala da u podmornici nema preživelih. Podmornica je potonula prebrzo, a ruskoj mornarici je trebalo previše vremena da počne da traži Kursk.

Foto: Profimedia/AFP

Sve je postalo jasno na Putinovoj pres konferenciji koja je održana tek deseti dan nakon nesreće. U to vreme Vladimir Putin još nije kontrolisao sve medije, ali niko to nije iskoristio. Tada je jedna žena zamotana u rusku maramu na pres konferenciji počela glasno da kritikuje Putina koji u to vreme i nije bio toliko jak kako je danas.

Putin je prebledeo, doslovno čučnuo na podijumu i neuspelo pokušao da odbrani svoju Vladu.Taj trenutak se smatra najgorim trenutkom u njegovoj karijeri.

Neki još uvek govore da su Britanci ili Norvežani sa svojom modernom tehnologijom mogli da spase zatočene mornare. Putin je rekao da su mediji iskoristili tragediju u političke svrhe.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs/Izvor: Ozy.com)