Američka nacija je u svojoj ne tako dugoj istoriji imala 44 predsednika, a sutra će dobiti i 45.

Imali su Ameri u svojim redovima veoma moćne državnike, simbole slobode i demokratije (poput Abrahama Linkolna, Tomasa Džefersona, Džordža Vašingtona, Teodora Ruzvelta…), ali isto tako, bilo je i onih koji se nisu proslavili svojim postupcima. Tako je sajt insidegov.com sastavio listu 20 predsednika sa najmanjim koeficijentom inteligencije. U vrhu su se našli i neki koji su donedavno bili na čelu najjače države sveta.

Na 20. mestu našao se Ričard Nikson (na funkciji od 1969 – 1974), kome se IQ procenjivao na 131. Njegov mandat su obeležili skandali i kontroverze, ali je bio uspešan u spoljnoj politici. Na 19. poziciji našao se Grover Klivlend (1885 – 1889), sa koeficijentom 130,9. Sledi Džejms K. Polk, 11. predsednik SAD (1845-1849), sa koeficijentom 130.2.

Vilijam Mekinli (1897 – 1901) je bio 25. predsednik i njegov IQ je procenjen na 103.2. Džordž Buš senior (1989 – 1993) je 16. na rang listi, sa koeficijentom 130.1. Završio je Jejl, a služio je u mornarici do kraja Drugog svetskog rata.

Ronald Regan (1981 – 1989) je bio 40. predsednik Amerike, sa procenjenim IQ 130. Iako se njegov nivo pameti rangira niže od većine predsednika, smatra se da je bio jedan od najpragmatičnijih državnika koje je SAD ikada imala. Štaviše, Ameri su ga 2013. godine u jednoj velikoj anketi stavili na drugo mesto najboljih predsednika novijeg doba.

Slede manje poznatoi Herberg Klark Huver (1929 – 1933), sa IQ od 129.78, zatim Lindon Džonson(1963 – 1969), sa IQ 127.83, pa čuveni Hari Truman (1945 – 1953, IQ 127.55).

Ma 11.mestu našao se Kelvin Kulidž (1923 – 1929, IQ 127.1), Džerald Ford (1974-1977, IQ 127.08), Vilijam Hauard Taft (1909 – 1913, IQ 126.9), Endrju Džekson (1829 – 1827, IQ 126.25), Džejms Bjukenan (1857 – 1861, IQ 125.93), Zakari Tejlor (1849 – 1850, 125.65).

Dolazimo i do top 5. Prvi otpozadi je Endrju Džonson (1856 – 1869, IQ 125.65), zatim, još niži IQ ima Džord Buš junior (2001 – 200) sa koeficijentom 124.88. Tokom njegovog predsednovanja, američki mediji su često postavljali pitanje oko njegove inteligencije, zbog čestih gafova koje je pravio. Džonatan Čejt iz Dnjujork Magazine je čak napisao:

– Ne samo da kod Buša vidim dokaz čoveka kome nedostaje sposobnost razmišljanja analitički, već on prezire samu ideju o tome.

Ipak, iako ga njegov IQ svrstava u najniže rangirane predsednike, ipak je on na proseku jednog školovanog studenta u SAD.

Treći je Voren Harding (1921 – 1923, 124.3), pa Džejms Monro sa koeficijentom 124.13 (1817 – 1825) i “šampion” je Ulisiz Grant sa koeficijentom 120.

Grant je bio 18. predsednik SAD u periodu između 1869. i 1877. godine. Bio je prosečan student u Vest Pointu, pa iako je njegov doprinos kraju građanskog rata značajan, smatraju da je bio dosadan i bez inspiracije. Istoričari su zapisali da je bio vrlo prost u razgovorima i da je umeo da popije malo više…