Naime, u Kremlju se nadaju da bi Trampova pobeda mogla ucrtati put prema ukidanju sankcija koje su zapadne sile nametnule Rusiji zbog intervencije u Ukrajini i aneksije Krima, pišu Endrju Ozborn i Kristijan Lou za Rojters. Oni su analizirali uticaj promene vlasti u SAD-u na odnose s Rusijom te izneli nekoliko ključnih tačaka u budućoj saradnji predsednika Trampa i predsednika Putina.

Ozborn i Lov na samom početku ističu da bi uklanjanje sankcija bilo vrlo važno za posrnulu rusku ekonomiju te bi znatno olakšalo stvari Putinu koji nastoji krpati rupe u budžetu nastale zbog nižih cena nafte i plina, koji čine ključni deo državnih prihoda. Iako je ruskom predsedniku popularnost na vrlo visokim razinama (između ostalog i zbog nepostojanja prave opozicije), ekonomski oporavak znatno bi mu olakšao reizbor u 2018. godini i novih 6 godina u Kremlju.

Foto: AP

- Očigled je da su se šanse za uklanjanje sankcija prema Rusiji znatno povećale. Time bi se investiciona klima u Rusiji znatno povećala - smatra glavni ekonomista Renaissance Capitala Čarls Robertson.
Da je to zaista tako videlo se odmah posle objave izbornih rezultata kada je porasla vrednost ruske rublje, a rasla je i vrednost deonica na berzi u Moskvi. S druge strane, ukrajinske obveznice su znatno pale, što znači da tržišta nemaju poverenja u Trampovu politiku za ovu ratom podeljenu državu.

Trampova pobeda Kremlju je došla kao neočekivano dobra vest, budući da su se u Rusiji već pripremali na pobedu Hilari Klinton koja je tokom predizborne kampanje obećala još oštriji stav prema njihovoj državi. Štaviše, tokom predizbornog razdoblja iz njenih štabova stizale otvorene optužbe da ruske tajne službe sabotiraju njenu kampanju otkrivanjem raznih e-mailova (što njenih, što iz demokratskog štaba), što su iz Moskve oštro odbacili nekoliko puta kao zlobne insinuacije.

S druge strane, ruski državni mediji Trampa su prikazivali u znatno pozitivnijem svetlu, što nije nimalo začuđujuće s obzirom na to da je izabrani predsednik SAD-a više puta javno izrazio svoj respekt, čak i divljenje prema Vladimiru Putinu. Ruski predsednik nije ostao nem na komplimente, nego je i sam rekao da je Tramp vrlo talentovan i nezavisan političar.

Foto: AP

Lepe reči na stranu, malo je ko u Moskvi verovao da će Tramp zaista pobediti na izborima, osim grupe nacionalista i njegovih pristalica koji su jednu moskovsku krčmu ukrasili triptihom koji pokazuje Putina, Trampa i Marine Le Pen, čelnicu desničarske Nacionalne fronte u Francuskoj, a koja s Rusijom neguje tople odnose. Kada je postalo jasno da će Tramp zaista pobediti, zastupnici u ruskom parlamentu oduševljeno su tapšali, a Putin je stranim diplomatama odmah rekao da je spreman da u potpunosti obnovi odnose s Vašingtonom.

Koliko je slavlje išlo daleko, pokazuje i izjava Margarite Simonjan, šefice ruske državne agitprop televizije "Russia Today" da će se voziti Moskvom s američkom zastavom kako bi proslavila Trampovu pobedu.
Ipak, usprkos ranom veselju i načelnom prijateljstvu Trampa i Putina Rusi su itekako svesni da i dalje postoje velike suprotnosti između njihove države i SAD. Osim toga, postoji i određena skepsa prema Trampovim obećanjima tokom kampanje, koja se nužno neće ispuniti u trenutku kad preuzme Belu kuću početkom 2017. godine.

U svakom slučaju, budući odnosi između SAD i Rusije vrteće se oko tri glavne tačke.
Ako Tramp zaista krene u smeru postupnog ublaživanja ili čak ukidanja sankcija prema Rusiji na prvu bi prepreku mogao naići već u sopstvenom Kongresu koji je dosad pokazao nevoljnost da se bilo kako popušta Rusiji u vidu njenih recentnih vojnih avantura u Ukrajini i Siriji. Činjenica da većinu i dalje drže republikanci puno ne menja stvari jer i među njima ima puno zastupnika naklonenih Kremlju.
S druge strane, direktori mnogih zapadnih fabrika kažu da se zapravo najveća prepreka poslovanju s Rusijom krije u mogućnosti da se sankcije dodatno pooštre ili još žešće sprovode. Ako Trampova administracija pošalje signal da će zauzeti opušteniji pristup sprovođenju sankcija, investicije u Rusiju mogle bi se pokrenuti i dok su sankcije i dalje na snazi.

Nadalje, takav bi pristup mogao da smanji posvećenost zemalja EU provođenju sankcija, što je za Rusiju ekonomski još i važnije. Uostalom, neke od članica EU već iznalaze načine kako da zaobiđu sankcije, dok neke veće fabrike, na primer u Nemačkoj, otvoreno lobiraju protiv njih. Dosad su Sjedinjene Države bile te koje su snažile evropsku odlučnost u sprovođenju sankcija, kao što je to bio slučaj prilikom izdavanja ruskih evroobveznica proteklog marta u čemu su mnoge evropske banke odbile da učestvuju.

- Amerikanci su bili lideri i nekim čudom su držali Evropu jedinstvenu po pitanju sankcija Rusiji. S Trampom u Beloj kući, mislim da bi mogle nastupiti promene povoljne po Rusiju - smatra politička analitičarka Maša Lipman.
Kao što je već spomenuto, Putinu je uklanjanje sankcija bitno zbog ekonomskog oporavka Rusije, čija će privreda prema procenama njihove centralne banke rasti tek 1 odsto u sledećoj godini. Iako je Putinova popularnost velika, daljnja stagnacija ili pad ekonomije i životnog standarda mogli bi ohladiti srca birača u predstojećih 18 meseci do sledećih izbora.

Čak i ako rusko-američki odnosi budu oslobođeni trenutno vrlo naglašenog antagonizma, to ne znači da će pregovori između dvu država prolaziti lako. Rusija i dalje zahteva od ostatka sveta da anektirani Krim, deo Ukrajine, priznaju kao deo ruskog teritorija, dok od Kijeva traži snažniji angažman u postizanju nekog dogovora s proruskim separatistima na istoku Ukrajine. Takođe, Putin u Siriji snažno podupire režim Bašara al-Asada i traži od Zapada da odbaci bilo kakvu ideju o promeni tamošnje vlasti, te ukine svu pomoć pobunjenicima za koje tvrde da su odreda žestoki džihadisti.

Ovde bi moglo doći do nekog dogovora u kojem bi SAD popustile Rusiji po pitanju Ukrajine, a Rusija Amerikancima po pitanju Sirije:
- Ukrajina je ključna za Rusiju. Ako Tramp kaže da Amerikance nije briga za Ukrajinu, to će biti sve što Rusija trenutno želi čuti. Što se tiče Sirije, tamo će se lakše postići nekakav dogovor. Po pitanju Asada Rusija će lakše pristati na neki kompromis - rekao je za Rojters Georgij Bovt, urednik magazina Ruski mir.

Reuters