"Ali Tramp neće prihvatiti da Rusi pređu linije NATO i to je zajamčeno", rekao je francuskoj tv stanici Frans 2 i još nekim glasilima Valid Fares, Trampov spoljnopoliticcki savetnik koji je i savetnik američkog kongresa prevashodno o pitanjima terorizma i Bliskog istoka.

"Mnogi Evropljani su nam rekli da se boje da će biti ostavljeni na cedilu, a to se neće dogoditi", stavio je do znanja Fares, američki univerzitetski profesor, libanskog hrišchanskog porekla.

I, kako je objasnio, Tramp neće biti agresivan u dogovaranju s ruskim vođstom, ali očekuje da takav isti stav zauzmu i Rusi.Na pitanje da li će Tramp s Putinom razgovarati i o Ukrajini koja nije članica NATO i "da li će on priznati da je Krim ruska teritorija", Fares je odgovorio da je "Krim pitanje prava, jer Rusija oko toga može ići na međunarodna nadležna tela i sudove i reći da je oduvek Krim bio ruski, a da ga je Sovjetski savez anektirao Ukrajini".

"To je vrlo složeno pitanje, a da predsednik Tramp preko noći kaže Rusima treba da vratite Krim, e to ne verujem da će se tako dogoditi", istakao je spoljnopolitički savetnik novog predsedika SAD."Tramp će sklopiti sporazume, sesti za sto s ruskim vođima i oni će razgovarati o sveukupnoj svetskoj situaciji, uključujući Krim. A to znači kako da se dođe do pomirenja, kako da se ponovo sklopi sporazum s Ukrajinom, ali Tramp neće biti agresivan u angažovanju s Rusima, ali će ujedno biti vrlo jasan da takva ne sme biti ni ruska strana".

Fares je naglasio da je "Rusija hiper-nuklearna svetska sila, stalna članica SB UN, uključena bitno u mnoge okvire i svetska zbivanja".

Zato će se, po njegovim rećima, "predsednik Tramp sastati s Vladimirom Putinom i ruskim vođstvom i ucrtati granice i okvire" za dogovore i rešavanje ključnih svetskih pitanja.Tramp je u predizbornoj kampanji rekao da evropski saveznici u NATO najpre sami moraju da ojačaju svoju odbranu i za to izdvajaju više novca, što je naročito u Poljskoj i baltičkim zemljama protumačeno kao smanjivanje američke uloge u NATO, posebno zato što je Tramp napomenuo da saveznici ne mogu da očekuju da ih Amerikanci automatski brane od eventualne ruske pretnje.

On je predočio i da će tražiti od arapskih zemalja Zaliva, Japana i Južne Koreje da više para daju za svoju odbranu i nagovestio izvesno američko vojno povlačenje s tih područja u sklopu ključne strategije "okretanja najpre sebi i vraćanja snage Americi" prevashodno na unutrašnjem planu.

Evropski analitičari smatraju da to može biti kraj dosadašnje politike SAD da svud kroje sudbinu sveta i okretanja, priznavanja sveta u kojem postoje i drugi činioci, pa i kraj NATO kakav danas postoji i početak preustrojstva tog vojno-političkog zapadnog saveza koji je u poslednje vreme dramatično zaoštrio i uneo hladnoratovsku retoriku i poteze prema Rusiji.

Generalni sekretar Atlantskog saveza Jens Stoltenberg vrlo šturo je čestitao Trampu na izbornoj pobedi i samo ocenio da su "Amerika i Evropa potrebne jedna drugoj".

Stoltenberg je naknadno želeo da naglasi da je ključni član 5. Povelje NATO koji govori o obavezi svih članica da, ukljulčujući nuklearne snage, pomognu savezniku koji bi bio žrtva spoljne agresije, stavljen na snagu kad su islamski teroristi izvršili udar na SAD 11. septembra 2001-e.

"A evropski vojnici su učestovali i u misiji u Avganistanu, što je bio neposredan odgovor na taj udar", želeo je da podseti čelnik NATO.