U analizi objavljenoj još 2007. godine, Fares ističe da je međunarodna zajednica tokom ratova 90-ih godina odmah priznala pravo na otcepljenje Hrvatskoj i BiH, dok nikada nije odgovorila na pitanje - zašto Hrvati i Muslimani mogu da se otcepe od Јugoslavije, a Srbi ne mogu da primene isto pravo u odnosu na Hrvatsku i BiH?

Ističe da je Srbima u BiH, koji prema njegovoj analizi sačinjavaju 31 odsto države, uskraćeno pravo na svoju državu, dok Albancima koji čine 14 odsto stanovništva u Srbiji, SAD i zapadna Evropa žure da im priznaju državnost.

Dakle, zaključuje Fares, isto pravo na samoopredeljenje treba dati i Srbima u BiH, jer bi to pružilo priliku za opšte pomirenje na Balkanu.

Fares ističe da Srbi imaju poseban problem - da se nose sa islamskim težnjama i da će pomaganje formiranju muslimanske države u Evropi dovesti do jačanja Al Kaide i džihadističkog pogleda na svet. Fares je tada upozoravao da Vašington i Brisel moraju biti mudri i razmisliti o implikacijama, ukoliko lokalne vlasti na Kosovu proglase nezavisnost. Tada je naveo da se pravo na samoopredeljenje za narode koji sebe smatraju posebnom etničkom grupom priznaje i treba uvek priznavati, ali da prethodno moraju biti ispunjena dva uslova: da se ne nanosi šteta drugima i da se to pravo ne zloupotrebi u ime totalitarnih ideologija.

Banjaluka, Foto: Profimedia

Kada je u pitanju raspad bivše Јugoslavije, Fares je naveo da je Srbima u Hrvatskoj i BiH nanesena nepravda. Međunarodna zajednica predvođena SAD i zapadnom Evropom odmah je priznala pravo na otcepljenje dve republike, ali je istovremeno bila protiv prava na samoopredeljenje Srba u oviru novopriznatih država. I nikada nisu odgovorili na pitanje: Zašto Hrvati i Muslimani mogu da se otcepe od Јugoslavije, a Srbi ne mogu da primene isto pravo u odnosu na Hrvatsku i Bosnu?

Albanci, kaže Fares, jesu većina u pokrajini na koju polažu pravo, ali su to i Srbi u Republici na koju polažu pravo u Bosni. Dakle, prema fundamentalnom principu jednakog tretmana, ako se Albancima da pravo na samoopredeljenje, ista prava treba dati i Srbima u Bosni. Fares se u svoj analizi pita, zašto se čini da se SAD automatski stavljaju na jednu stranu protiv jedne određene grupe bez obzira na njene argumente? U Bosni se, naglašava, Srbima uskraćuje pravo da se odvoje od bosanskih muslimana, a na Kosovu se Srbi prisiljavaju da prihvate separaciju albanskih muslimana. Srbi imaju poseban problem, oni se nose sa "islamskim težnjama". Izjave koje su davali američki parlamentarci tvrdeći da bi pomaganje u formiranju muslimanske države u Evropi moglo poslati pozitivnu poruku muslimanskom svetu i poslužiti američkom ratu protiv terora tome služe. Ova čudna logika, prognozirao je tada Fares, umesto da oslabi džihadistički pogled na svijet, samo će ojačati Al Kaidu i sličan soj.

Priština, Foto: Profimedia

Povezivati podele i raspad zemalja sa američkim uspehom u prikupljanju muslimanske diplomatske podrške može biti veoma štetno drugde u svetu. Fares je te 2007.godine upozorio da SAD i Evropa mora izbeći greške na Kosovu, koje prisiljivaju Srbiju da prihvati teritorijalni gubitak bez preoblikovanja čitavog mirovnog procesa u bivšoj Јugoslaviji. Uspeh bi bio moguć, ako bi se samoopredeljenje Albanaca na Kosovu izjednačilo sa samoopredeljenjem Srba u Bosni.

Pružiti jednaka prava za obe zajednice, od najveće moguće autonomije do potencijalne nezavisnosti, na bazi pregovora i uzajamnog referenduma. Ako Albanci postignu državnost, treba i bosanski Srbi. Fares je tada smatrao da SAD i Rusija trebaju postići sporazum o Balkanu. Sporazum su po njemu trebale potpisati i BiH, Srbija, Hrvatska i nove autonomne teritorije za savez protiv džihadističkih terorista i zabraniti pristup mrežama selefija i homeinovaca u ove zemlje.