Azra K. Nomani je bivša reporterka “Vol strit žurnala” i jedan od osnivača Pokreta muslimanske reforme koja je svojim tekstom za “Vašington Post” pre nedelju dana uzburkala javnost u Americi. Dovoljno je samo reći da broj komentara ispod tog članka prelazi četiri hiljade, od podrške do žestokih napada.

Njen tekst – objavljen pod naslovom “Ja sam musliman, žena i imigrant. Glasala sam za Trampa.” vam prenosimo u celosti.

“Mnogo se sada priča o tihim tajnim Trampovim pristalicama.

Ovo je moja ispovest, i objašnjenje: ja, 51-godišnja muslimanka i obojenaimigrantkinja, sam jedan od onih tihih glasača Donalda Trampa. Nisam bigot, rasista, šovinista ili beli supremacista, kako se Trampovi glasači sada nazivaju, niti sam deo nekakvog vajtleša (od reči whitelash; radi se o odgovoru belih rasista na crnačka građanska prava; prim. nov.).

U zimu 2008. godine, kao dugogodišnji liberal i ponosna ćerka Zapadne Virdžinije, države rođene na pravoj strani istorije što se tiče ropstva, preselila sam se u istorijski konzervativnu Virdžiniju samo zato što je ta država pomogla izbor Baraka Obame za prvog afroameričkog predsednika Sjedinjenih Država.

Ali, onda, tokom većeg dela prethodne godine, skrivala sam svoju izbornu preferenciju:naginjala sam ka republikanskom predsedničkom kandidatu Donaldu Trampu.

U utorak uveče, samo nekoliko minuta pre nego što će se zatvoriti biračko mesto u osnovnoj školi u Forestvilu, u većinski demokratskom okrugu Ferfeks, provukla sam se između pregrada od kartona, pažljivo držeći olovku među prstima, da bih označila svoj izbor, bojeći krug pored imena Trampa i njegovog potpredsednika Majka Pensa.

Nakon što je Hilari Klinton pozvala Trampa da prizna pobedu, čineći ga time izabranim predsednikom Amerike, prijatelj na Tviteru je napisao poruku izvinjenja svetu, govoreći kako milioni Amerikanaca ne dele Trampovu mržnju/podelu/neznanje. Završila je rečima: Sramota me je od miliona koji je dele.

To bi, pretpostavljam, trebalo da uključi i mene, ali me ne uključuje, a ta nebriga o onome što tišti glasače je i dovela do poraza Klintonove. Sasvim sigurno odbijam trojstvo mržnja/podela/neznanje. Podržavam stajališta Demokratske partije što se tiče abortusa, istopolnih brakova i klimatskih promena.

Ali, ja sam samohrana majka koja sebi ne može da priušti zdravstveno osiguranje pod Obamakerom. Predsednikov program modifikacije hipotekarnih kredita mi nije pomogao. U utorak sam se odvezla u Virdžiniju iz mog rodnog gradića Morgantauna u Zapadnoj Virdžiniji, i mogla sam da vidim ruralnu Ameriku i obične Amerikance, iste kao što sam ja, koji se i dalje bore da spoje kraj s krajem, nakon osam godina Obamine administracije.

Konačno, kao liberalni musliman koji je iz prve ruke iskusio islamski terorizam u ovom svetu,protivila sam se odluci predsednika Obame i Demokratske partije da obilaze oko pojma islamska u Islamskoj državi.

Naravno, Trampova retorika je daleko nedelikantnija i ljudi se mogu ne slagati s njim u vezi onoga što predlaže, ali, za mene, sve to je bilo prenaduvano i demonizovano od strane vlada Katara i Saudijske Arabije, njihovih medijskih kanala, kao što je Al Džazira, i njihovih zastupnika na Zapadu, a sve u sklopu zgodnog skretanja sa teme koja mene kao ljudsko biće najviše brine: ekstemističkog islama kao nečega što proliva krv od hodnika hotela “Tadž Mahal” u Mumbaiju do podijuma za igru u noćnom klubu “Puls” u Orlandu na Floridi.

Foto: Guliver/John Moore/Getty Images

Sredinom juna, nakon tragične pucnjave u “Pulsu”, Tramp je tvitnuo poruku u svom tipičnom suptilnom stilu: Da li će predsednik Obama konačno upotrebiti reči radikalni islamski terorizam? Ako to ne uradi trebalo bi momentalno da podnese ostavku zbog sramote.

Na CNN-u je potom demokratska kandidatkinja Klintonova zaigrala Obaminu igru, rečima: Iz moje perspektive, važnije je šta radimo nego šta pričamo. Bilo je važno što smo ubili Bin Ladena, ne to kako smo ga zvali. Jasno sam rekla mi, bilo da ga zovete radikalnim džihadizmom ili radikalnim islamizmom, srećna sam kako god. Mislim da je značenje isto.

Sredinom oktobra Vikiliks je objavio jedan mejl Klintonove od 17. avgusta 2014. godine, koji mi je zatrovao bunar.

U njemu, Klintonova je pomoćniku Džonu Podesti napisala: Moramo koristiti našu diplomatsku i tradicionalniju obaveštajnu aktivu da izvršimo pritisak na vlade Katara i Saudijske Arabije, koji pružaju tajnu finansijsku i logističku podršku ISIS-u, što je političko korektni naziv za Islamsku državu, i drugim radikalnim sunitskim grupama u regionu.

Foto: Profimedia/Zuma Press – Archives

Otkriće multimilionskih donacija “Fondaciji Klinton” iz Katara i Saudijske Arabije uništila je moju podršku Klintonovoj. Da, i ja želim jednaku zaradu (za žene; prim. nov.). Da, odbijam Trampov mačizam, ideju o gradnji zida na granici s Meksikom i plan da se zabrane muslimani. Ali verujem u Sjedinjene Države i ne primam se na političku hiperbolu, identitetsku politiku vođenu sopstvenom agendom, koja demonizuje Trampa i njegove pristalice.

Kulturno sam pokušala da iskažem svoje mišljenje na Tviteru ali je feministička revolucija bila kao parni valjak za sve koji su remetili diskurs. Ako si podržavao Trampa, morao si da bude rednek.

Nekoliko dana pre izbora, novinar iz Indije mi je poslao mejl i pitao me kakve su moje misli o tome da bih lako mogla da postanem musliman u Trampovoj Americi.

Foto: Wikipedia/Hermann Keist, Profimedia/Alamy

Napisala sam mu da kao dete Indije koje je kao četvorogodišnjakinja u leto 1969. godine stigla u Sjedinjene Države, nemam apsolutno nikakav strah od toga da budem musliman u Trampovoj Americi. Poluge vlasti u Americi i njenoj dugoj istoriji socijalne pravde i građanskih prava nikada neće dozvoliti da se ostvari huškanje koje je pratilo Trampovu retoriku.

Ono što me je brinulo najviše je uticaj teokratskih muslimanskih diktatura, uključujući Katar i Saudijsku Arabiju, na Ameriku Hilari Klinton. Ove diktature nisu primeri progresivnih društava, one ne uspevaju da ponude fundamentalna ljudska prava i državljanstvo imigrantima iz Indije, izbeglicama iz Sirije i čitavoj klasi de fakto robova koji žive u tim diktaturama.

Moramo se moralnom hrabrošću suprotstaviti ne samo mržnji prema muslimanima, već i mržnji muslimana, kako bi svi mogli da žive uz sukhun, ili mirne glave, napisala sam mu u odgovoru. On nije primio mejl. Ja ga nisam ponovo poslala, u strahu od gneva sa kojim bih se susrela. Ali, onda sam glasala.

(Telegraf.rs / Izvor: Washington Post)