Ponekad je jako teško odupreti se nagonu i kupovini listića. Na kraju krajeva, dajete samo nekoliko dinara i imate šansu da osvojite milione. Pre nego odete do najbližeg kioska i kupite srećku, ovo su samo neke od stvari koje lutrija ne želi da znate o njihovom poslovanju.

Ljudi kopaju po smeću za srećkama

Edvard St Džon imao je 83 godine kad je kopao po smeću i pronašao srećku za dobitak od milion dolara. Međutim, uskoro se pojavio i vlasnik dobitnog listića koji je govorio da ga je greškom bacio u smeće. Na kraju je pristao na nagodbu od 140.000 dolara. 

Lutrija cilja na siromašne

Američke savezne države imaju ogroman problem zato što lutrije najviše novca zarađuju u najsiromašnijim okruzima. Kako je to Atlantik otkrio u 2014. godini, lutrija Severne Karoline najviše je zarađivala u okruzima gde je stopa siromaštva najviša.

"Od 20 okruga gdje je stopa siromaštva iznad 20%, čak 18 je imalo 200 dolara prodanih srećki po stanovniku", pisao je tada Atlantik.

Foto: Profimedia

Države zarađuju više od lutrije nego od poreza

Neke američke savezne države, tačnije njih čak 11, više zarađuje od prodaje lutrijskih srećki nego od poreza na dobit naplaćenog kompanijama. Dobitak na lutriji je takođe oporeziv, a u Rode Ajlandu, svaki dobitak iznad 600 dolara podleže stopi poreza od čak 45%.

Ponekad i trgovci lažu

Kad dođete unovčiti svoj listić, a prodavac vam kaže da niste osvojili ništa, nemate previše izbora nego poverovati. Pomislćete da ste neke brojke pogrešno pročitali i ostaviti listić prodavaču ili ga baciti u koš za smeće prikladno smešten negde u blizini. Međutim, listić ponekad čak i može biti dobitni, a prodavac vas pokušava prevariti. Kalifornija je imala toliko problema s takvim prevarama da su slali policajce na tajne zadatke kako bi hvatali trgovce dok varaju dobitnike.

Neke prodavnice zavise od lutrije

U Hrvatskoj i Srbiji još nije toliko raširena kupovina srećki po malim kvartovskim radnjama, ali u Americi neki trgovci bi izgubili gotovo polovinu svog dnevnog prometa ako bi prestali prodavati srećke za lutrije. Osim toga, čak i prodavnice dobiju određeni postotak od svih dobitaka, a kad se pročuje glas da je negde neko prodao dobitni listić, ta radnja dobije dvadesetak postotno povećanje prodaje zato što ljudi žive u uverenju da će i njih sreća poslužiti.

Foto: Profimedia

Prodaja raste sa rastom nezaposlenosti

U vreme najgore recesije u Americi 2008. godine, čak 22 državne lutrije ostvarile su rekordne prodaje.

"Verovatno ljudi misle da će kupovinom lutrijskih listića dobiti neku značajnu svotu novca", ispričao je ekonomist Gerik Blelkok sa univerziteta Kornel.

Osvajanje lutrije uništava čoveka

Istraživanja pokazuju da osvajanje lutrije ne znači da će dugoročno doći do poboljšanja kvalitete života. Prema Forbesovom istraživanju, čak trećina dobitnika na lutriji bankrotira, a mnogo više ih pati od depresije, razvoda ili čak i samoubostva. Bili Bob Harel najbolji je primer negativnih posledica osvajanja velikog dobitka.

Osvojio je 31 miliona dolara i iz toga je platio odmor na Havajima. Kupio je porodici kuću i automobile i donirao je ogromne svote novca u dobrotvorne svrhe. Uskoro je sve krenulo nizbrdo nakon što je poverovao nekim sumnjivim tipovima. Žena ga je ostavila i onda je on rekao:

"Dobitak na lutriji najgora je stvar koja mi se ikad dogodila". Nedugo nakon toga je izvršio je samoubstvo.

Foto: Profimedia

(express.hr)