TRAGEDIJA OD KO JE SE PRINS NIKADA NIJE OPORAVIO: Njegov osmeh je postao čist užas kada je prvi put video sina!
Majte je u autobiografiji otkrila da su ona i Prins godinama pokušavali da dobiju dete. Želja im se ostvarila 16. oktobra 1996. i Majte je rodila sina Amira. Prins je, kako kaže, bio presrećan.
Ipak, osmeh sa njegovog lica ubrzo je nestao pošto su saznali da dečak ima ima radak genetski poremeđaj, Fajferov sindrom tip 2.
- Ne znam kako da opišem izraz na licu mog supruga. Čista radost. A onda su podigli bebu na svetlost. Radost na licu mog supruga pretvorio se u čist užas - piše Garsija u knjizi, a prenosi "People".
Majte je imala samo 22 godine kada se na Dan zaljubljenih 1996. udala za tada 37-godišnjeg princa, kojem je bila plesačica.
Osam meseci kasnije rodila je sina. Beba je rođena mesec dana ranije. Garsija je imala normalnu trudnoću sve dok jednog dana nije prokrvarila. Doktor im je savetovao da urade amniocetezu kako bi proverili da li beba pati od genetskih poremećaja.
Prins nije dozvolio supruzi da uradi test iako je doktor rekao roditeljima da "ponekad telo s razlogom pokušava da se reši fetusa."
Umesto toga otišli su kući, a Prins, koji je odrastao kao adventist, a 2001. godine je postao Jehovin svedok, molio se za svog sina.
Pevač je verovao u moć molitve i religije, i verovao je da ga je anđeo izlečio od epilepsije kada je bio dete.
Na narednom pregledu pojavilo se još razloga za zabrinutost. Doktorka im je rekla da postoji mogućnost da će dete biti patuljastog rasta. Garsija je molila supruga da joj dopusti da uradi amniocintezu, ali on nije odstupao od svojih uverenja. Ona se priseća da je tada čak bila i srećna, jer je patuljasti rast bila najbezbolnija stvar koja je mogla da ih zadesi. Nažalost, beba je rođena sa Fajferovim sindromom, a Majte otkriva bolan trenutak kada je prvi put videla sina
- Doneli su nam bebu, bio je sklupčan i teško je disao. Nije imao kapke, pa su mu oči delovale uplašeno i suvo. Fajferov sindrom tip 2 je genetski poremeđaj koji izaziva abnormalnosti u skeletu i organizmu. Prerano spajanje kosti u lobanji, i u šakama i stopalima, koj zato izgledaju poput šapa. Nepostojanje anusa, što uzrokuje abnormalnosti u crevima koje su opasne za život. Sve to sam naučila kasnije. Ali u tom prvom trenutku nisam razumela šta vidim - priseća se ona.
Njihovo dete nikada nije izašlo iz bolnice. Odmah nakon rođenja, podvrgnut je operacijama kako bi pokušali da mu produže životu. Ali, preminuo je šest dana kasnije. Majte piše da je otišla kući i da je danima ležala u krevetu, držeći u naručju pepeo svog sina. Sa druge strane, Prins je napustio njihov dom dan nakon što su dobili urnu.
- Pepeo našeg sina donesen nam je u urni. Ne znam koliko dugo sam ležala u krevetu sa Amirovim pepelom. Narednog dana muž mi je rekao: "Više ne mogu da budem ovde. Moram da idem." Ostala sam sama. Dani su se pretvorili u tamu.
Majte kaže da je to bio verovatno najteži period u Prinsovom životu.
- Mislim da to nikad nije preboleo. Ne znam kako to iko može da preboli. Ja nisam.
Prins se vratio posle nekog vremena i obavestio suprugu da će ih tog dana u njihovom domu posetiti Opra Vinfri povodom ekskluzivnog intervjua, samo dve nedelje nakon smrti sina.
- Moj suprug ju je proveo kroz kuću, a njena misija je bila jasna. Došla je da sazna da li je dete mrtvo ili deformisano kao što su ljudi pričali. A dok sam bila u bolnici, on je opremio raskošnu dečju sobu. Nisam znala za to, hteo je da me iznenadi. Opra ju je videla pre mene. Stajali su u sredini tog šarenog raja punog igračaka. Soba je imala sve što je potrebno, osim jedine stvari koja je potrebna za dečju sobu. Kada ga je Opra pitala o bebinim zdravstvenim problemima, on je rekao: "Sve je u redu, zaboravi to što si čula." Ja nisam progovarala. Sedela sam na sofi, i smeškala se. Suprug mi je rekao da ne spominjem Amira.
Njihova ljubav nije uspela da se oporavi od ove tragedije. Ubrzo su se rastali, a na dan kada je trebalo da obeleže treću godišnjicu, sudija im je odobrio poništenje braka.
Ona je priznala da je i dalje verovala da će njih dvoje ipak završiti zajedno, sve dok se on nije ponovo oženio 2001. godine, a tada je ona saznala da je pevač svojoj asistentkinji naredio da spali sve uspomene na Garsiju i Amira.
Njeni memoari biće objavljeni narednog meseca, godinu dana nakon što je njen suprug pronađen mrtav. Kao uzrok smrti navedeno je predoziranje lekovima. Imao je 57 godina.