Jedna majka ispričala je kako je preduzela drastične mere da spasi život teško bolesnom sinu koji je oboleo od leukemije.Kali Blekvel (37) iz Velike Britanije spavala je u bolnici svega nekoliko metara dalje od svog teško bolesnog sina Derina. Derin je hospitalizovan nakon što njegova poslednja transplantacija koštane srži nije uspela.

Patio je, njegovo telo bilo je izmučeno nakon više tretmana hemoterapije i radioterapije, davali su mu morfijum. Nije mogao da jede i bio je načisto prekriven ranama. Nakon četiri godine teške borbe protiv nemilosrdne bolesti, čak je i Derin, koji je uvek bio pozitivan izgubio nadu.

– Lekari su rekli da više ništa ne mogu da urade. Proslavili smo Derinov 14. rođendan i pomirili se sa tim da čekamo da umre – rekla je Kali.

Derin je bio na ivici smrti, kad su se Kali i njen suprug Simonodlučili, da bez znanja i pristanka medicinskog osoblja, sinu koji je umirao daju ulje kanabisa kako bi mu, tvrde roditelji, ublažili bol.

– Nisam imala šta da izgubim – rekla je Kali, nakon što je tajno dala svom sinu ulje kanabisa.

Derinovi roditelji su pronašli dilera i od njega nabavili kanabis, koji su potom odneli kući i skuvali prema receptu koji su našli na internetu. Kali je zatim, na svoju inicijativu odnela ulje u bolnicu, a potom ga dala sinu. Roditelji tvrde da se Derin osetio bolje gotovo momentalno.

Iako su lekari dali Derinu svega nekoliko dana života, njegovo stanje počelo je da se poboljšava. Dani su postali nedelje, nedelje godine.

Derin je danas zdrav 17-godišnjak koji se školuje i uživa u životu.

– Ne tvrdim da kanabis leči rak ili da je to čudesan lek, ali pomogao je mom sinu i mislim da treba da se zapitamo da li može da pomogne i drugima obolelim od ove užasne bolesti - rekla je Kali, koja se pre, nego što je Derin oboleo, školovala za medicinsku sestru.

– Mislim da kanabis treba detaljnije istražiti, kao i šta može da leči. U nekim američkim državama i u Evropi dozvoljeno je konzumiranje kanabisa – tvrdi odlučno Kali i dodaje:

– Očito da je ilegalan, stoga sam bila u strahu da neko ne sazna šta radim. Bila sam preplašena, bojala sam se da me ne odvoje od mog sina i da mi socijalna služba ne oduzme Derinovog mlađeg brata, Dilana. Ali, morala sam da pokušam i uspelo je.