Svako treće dete u Srbiji uzrasta od sedam do 14 godina  je gojazno, veoma mali broj dece doručkuje i jede voće i povrće dok sa druge strane, visok procenat mališana jede beli, a ni pet odsto integralni hleb i žitarice kaže Zorica Jovanovski, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanovic Batut”. Ona napominje da gojazna deca imaju veće predispozicije za maligne bolesti.Ovi podaci isplivali su iz istraživanja o zdravlju stanovništva u 2013. godini, koje na svakih sedam godina radi “Batut”, a problem je što svako novo istraživanje pokazuje veći procenat gojazne dece u odnosu na prethodno.

– Poslednje istraživanje je pokazalo da u Srbiji ima 13,5 odsto gojazne dece što je porast u odnosu na 2006. godinu kada je taj procenat iznosio 8,5. Kada tome dodamo i podatak od 14,5 odsto prekomerno uhranjene dece, dolazimo do podatka da je svako treće dete u Srbiji gojazno – navodi dr Jovanovski.

Prema njenim rečima, u odnosu na prethodno istraživanje popravile su se navike u vezi sa doručkom, međutim i dalje malo dece jede voće i povrće.

– Voće jede 51 odsto dece uzrasta od sedam do 14

– Povrće jede 55 odsto dece istog uzrasta

Jovanovski kaže i da samo 3,2 odsto dece jede integralni hleb i žitarice.

Foto-ilustracija: Profimedia

ALARMANTNE BOLESTI PRETE NAJMLAĐIMA

Ona napominje da gojaznost i te kako utiče na zdravlje, i da reperkusija gojaznosti dolazi tek u kasnijem životnom dobu. Navodi da gojazna deca imamju holesterol, trigleciride, da ta deca hrču i upozorava na bolesti koje kasnije mogu da nastanu kao posledice prekomerne uhranjenosti. To su:

– kožna oboljenja,

– masna jestra,

– kamen u žučnoj kesi

– problemi sa želucem.

Gojaznost je prema njenim rečima i uzročnik mnogo težih bolesti:

– Takva deca imaju veće predispozicije za maligne bolesti – upozorava Jovanovski.

Foto-ilustracija: Profimedia

DECA JEDU TREND HRENU, ONO ŠTO IM SE NUDI

Nutricionista Ana Todorović primećuje da problemi sa kilažom kod dece nastaju kada oni pođu u školu.

– Pogotovo u onim razredima kada prestaje organizovana ishrana. Deca idu za trendovima i jedu ono što im se plasira. A, deca kada osete slast nezdrave hrane, retko koje će posle toga pojesti brokoli – kaže dr Todorović.

Moderna hrana koju današnji klinci ne umeju da odbiju

Foto: Profimedia

Ona primećuje i da su deca koja nose užinu od kuće predmet podsmeha:

Foto-ilustracija: AP/Tanjug

– Kada roditelj napravi sendvič detetu, koliko god on lepo izgledao, nađe se neko drugo dete koje će mu reći: “Šta ti je to”.

Telegraf.rs je pre dva meseca objavio frapantne podatke Centra za zdravlje, vežbanje i sportske nauke, takođe, o ishrani dece. Osim neadekvatne i loše ishrane, njihovi podaci pokazuju i da se 60 odsto dece ne bavi nikakvim fizičkim aktivnostima. S tim u vezi, više od polovine dece, odnosno svako drugo, ne može da se popne uz stepenice bez zamora. 

Foto: Promo

Molim vas da nam pišete sa kakvim se sve problemima suočavate kada je ishrana dece u pitanju. Pišite nam šta se sve vašoj deci servira od hrane u blizini škola, koliko se vaša deca hrane zdravo, bave fizičkom aktivnošću… Na mejl ili broj telefona redakcije 011/ 209 – 6847 sugerište nam kako da ovoj opasnoj pojavi stanemo zajedno na put i spasemo zdravlje nacije.