Bez obzira kada ste rođeni, detinjstvo je većini ljudi najlepši deo života. Ali što nevinije detinjstvo to je i lepše, zar ne? U tom smislu, nije li detinjstvo nekada bilo mnogo bezbrižnije i neopterećenije?

Sećate li se kako se sa slašću užinalo parče hleba, mast i aleva paprika. A da ne pričamo o tome da je trouglasti jogurt i viršla iz crvenog kioska bila premija!

Nekada su se deca oblačila isto, ne samo zbog kecelja, već i zbog toga što izbor nije bio toliko veliki. I nisu se merila ni po modelu patika ni po modelu mobilnog telefona. Telefona nije bilo, a patike su uglavnom bile startasice. A za fizičko? Čuveni trikoi!

Celi komšiluci nekada su bili sigurni parkovi za igranje. Majke su se samo dovikivale preko prozora da ustanove gde se grupa vesele, uprljane, glasne dece nalazi. Naravno nema galame od 2 do 5 - tako nalaže kućni red!

A kakav je tek bio televizijski program za najmlađe. Čuveni Timoti Brajton osmislio je i režirao „Neven“ i „Poletarac“ na čije nam se prve taktove uvedne špice odmah razvuče osmeh.

Dakle, ako imate klince, ugrabite barem malo vremena i pođite sa njima napolje. Objasnite im kako se igra aračkinje baračkinje, kako se bira teren za klikere, kopa rupa i kako se osvaja najveći broj staklenaca.

Naravno, nema đidanja!