Premda su Jevreji u Nemačkoj još od januara 1933. godine i dolaska na vlast nacista na čelu saAdolfom Hitlerom bili suočeni sa strašnim progonima i diskriminacijom, ono što se dešavalo tokomDrugog svetskog rata širom Evrope a posebno na Istoku, čak je i njih same iznenadilo.

Masovno ubijanje ljudi zbog njihove etničke pripadnosti podignuto je bilo na industrijski nivo; vesti o tome delovale su toliko neverovatno i nadrealno da u njih niko nije hteo da poveruje, na prvom mestu Jevreji. Zbog toga i deluje da su kao “ovce išli na klanje”, slično Srbima u NDH. Kada su shvatili šta se dešava, bilo je već kasno.

Ova fotografija je nastala tokom gašenja Varšavskog geta i deportacije svih Jevreja u koncentracione logore; kada ih je ostala tek šačica podigli su ustanak koji su Nemci relativno brzo rešili, mada ne onoliko brzo koliko su mislili.

Strah u očima ovog dečaka zbilja drobi ljudsko srce. On je jevrejski dečak, u Varšavskom getu, ali on može da bude i poljski dečak. Može da bude i srpski dečak. Može da bude bilo koji dečak, bilo gde. Zar je uopšte važno šta je i gde je? Nijedno dete ne treba da pati zbog ludila i zabluda odraslih. Ako postoji jedna ultimativna antiratna fotografija, onda je to upravo ova koju vidite. Svaka dalja priča o njoj je bespostrebna, jer ako slika govori više od hiljadu reči, ova slika govori više od milion.