Njihova kosa je postala nešto najvrednije što imaju i uspešno su je unovčile, zaradivši na njoj pravo bogatstvo - osmislile su i prodavale serum koji je garantovao da ćete i vi imati takvu kosu, samo ako ga kupite.

Od siromaha su se pretvorile u bogatašice, ali na njihovu veliku nesreću - kraj života su opet dočekale u dronjcima. Sedam sestara - Sara, Naomi, Flečer, Grejs, Viktoria, Dora, Meri i Izabela rođene su između 1845. i 1865. i odrasle su na porodičnoj farmi pilića u blizini Njujorka.

Hodale su bose jer nisu imale za cipele, a životna zanimacija im je bila briga za životinje koje su uzgajale. Blagoslovljene dobrom genetikom, imale su zdravu, dugu i gustu kosu koja  se smatrala idealom tog doba, a njihova je majka sve zasluge za lepotu njihove kose pripisala smrdljivom napitku koji je navodno utrljavala u nju , a podsticao je kosu na rast.

Njihova neugledna odeća, neugodan miris i čudno ponašanje učinilo ih je otpadnicima u lokalnoj zajednici, ali njihov je otac kao snalažljiv čovek dobio ideju kako to sve da promeni. Slao ih je da pevaju po crkvama i lokalnim festivalima, a uz puno truda i nastupa ljudi su uspeli da ih prepoznaju i zapamte.

Ali, mnogi su na koncerte dolazili ne samo kako bi ih slušali, već kako bi ih na kraju gledali dok mašu sa svojim apsurdno dugim kosama koje bi doslovno silazile s pozornice, pa čak i dosezale do orkestra.

U to je doba takvo pokazivanje kose smatrano vrlo smelim, pa i rizičnim, budući da je duga raspuštena kosa povezivana sa seksualnim aluzijama.

Upravo zahvaljujući toj kosi, sestre su postale neverojatno uspešne - bile su na naslovnicama novina, a grupe njihovih obožavalaca zaustavljale su sobraćaj dok su ih sledili.

Neki su čak pokušavali  da im se približe kako bi odrezali koji deol kose, a kako je njihova slava rasla - povećavale su se i poslovne ponude. Na kraju ih  pozvao Cirkus Barnam i Bejli, što su spremno prihvatile jer im je svakodnevno omogućavao veću publiku kojoj mogu da prodaju svoj serum za kosu.

Žene širom SAD-a, a naravno i mnogobrojni ćelavi muškarci, kupovali su na litre tog seruma, uprkos činjenici da on nije nimalo funkcionisao.

Mešavina se sastojala od ruma, magnezijuma, biljaka, pa i kiseline. Kasnije su u prodajne pakete dodavale stvari poput češljeva, četki za čišćenje vlasišta, čak i boje za kosu. Ljudi su poludeli za proizvodima, a porodica je zaradila milione.

Nakon velike svetske turneje 1893. sestre u se vratile u svoj dom u Njujorku, gde su izgradile veličanstvenu kuću koja je izgledala kao dvorac, sve to na temeljima nekadašnje straćare u kojoj su živeli.

Njihov dom je za to doba bio neverojatno raskošan, imale su prvo kupatilo kupaonicu u kući u okrugu, a pravo bogatstvo je bilo u njoj imati toplu i hladnu vodu. Iz Evrope su naručile kristalne lustere i najbolje vrste drveta, pa čak i ručno ukrašene krevete koje su uvezle. Devojke su organizovale balove i postale su glavne face u zajednici.

Ipak, iznutra nije sve bilo tako bajno - međusobno su se svađale a bilo je i  fizičkih sukoba. Najčešći razlog bilo je preotimanje ljubavnika ili obična ljubomora i zavist. Osim toga, postale su sklone porocima pa su uživale u alkoholu i tadašnjim drogama.

Samo dve od njih sedam su se udale i osnovale porodicu - ali i one su odabrale muškarce znatno mlađe od sebe, dok su ostale uživale u menjanju muškaraca poput čarapa.

Iako su ljudi i dalje kupovali i stavljali serume koji im nisu pomagali, niko to nije hteo da javno prizna i ispituje, jer je mogao biti problem u njemu samom.

Sestre je na kraju uništila moda koja se okrenula kraćim frizurama.