U opsežnom intervjuu za hrvatski Express, biznismen Milan Popović prvi put je ispričao kakav je bio put do uspeha i šta se trenutno dešava u procesu bitke za starateljstvo nad sinom Aleksandrom, kojeg ima sa pevačicom Severinom Kojić.

Javnost u Hrvatskoj i Srbiji prati vašu pravnu bitku sa Severinom za sina. Šta mislite, kakav je bio stav javnosti o presudi po kojoj ona sina ne sme da viđa 200 dana godišnje, ni da kontaktira sa njim? Većina je tu bila na njenoj strani, nisu bili jasni razlozi zbog kojih biste vi, kao otac, trebalo da dobijete više vremena sa sinom od nje?

- Krenimo od interpretacije koju je javnosti ponudila majka našeg deteta. Ta je interpretacija zlonamerna. Namenjena je napadu na sistem, na suca, na radnice Centra za socijalni rad. Posebno je važno naglasiti da ni jedna odluka suda, kojom se regulišu susreti i druženja roditelja, s kojima dete ne živi, ne isključuje mogućnost drugačijeg dogovora roditelja, nezavisno od toga šta je o tome rekao sud, izuzev onda kad je sud doneo odluku o zabrani viđanja zbog zaštite dobrobiti deteta, što kod nas nije slučaj.

Printskrin: RTL

To praktično znači da vam je sud ostavio mogućnost dogovora?

- I da je dogovor uvek jači od bilo kakve sudske odluke.

Dakle, to je bila nekorektna interpretacija sudske odluke?

- Tako je. Cilj te interpretacije je da se majka napravi žrtvom...

A da se javnost okrene protiv vas?

- Da, tako je. Da se javnost okrene protiv mene i protiv sistema. Jer, ako je sistem doneo takvu odluku na temelju ekspertnih odluka, onda takve odluke nisu donesene zato što sud više voli Severinu nego Milana, ili obrnuto, nego zato što tako kaže struka. Tu je opsežna dokumentacija koju je nekoliko godina pripremala grupa stručnjaka. Ja bih na bazi takve interpretacije mogao s jednakim pravom reći da je meni zabranjeno da viđam sina više od 260 dana godišnje - sada ga viđam u starom režimu - iako imamo pravo na zajedničko roditeljsko starateljstvo sa zajedničkom majkom našeg deteta.

Printskrin: RTL

Kad kažete da to pravo imate po staroj presudi, na šta mislite? Kako glasi ta presuda?

- Ona glasi da ga imam pravo da ga viđam svaki drugi vikend i svaku drugu sredu. To znači da ja, prema interpretaciji majke, dete smem da viđam osam, devet dana u mesecu, što znači da oko 260 dana u godini ne smem da viđam svog sina.

Ta bi odluka suda na neki način bila svojevrsni presedan?

- Ako sud presudi "pola pola", to možda ne bi bio baš presedan, jer se takve odluke uobičajeno donose kad god sud ima posla sa roditeljima koji su u dobrim odnosima i koji podjednako brinu o dobrobiti deteta. Jer, zaista je u najboljem interesu deteta da dete ravnopravno provodi vreme s oba roditelja, mislim da to ne treba posebno dokazivati. U konfliktnim situacijama kakva  je, na žalost, naša, još uvek se primenjuje stara praksa. Detetu se dozvoljava da više vremena provodi sa majkom, manje s ocem. Razlozi takve sudske prakse su istorijsko-tradicionalni. Majke su vekovima unatrag sedele kod kuće i čuvale decu, dok su se očevi radili i materijalno se brinuli za porodicu. Bilo je logično da je u slučaju razvoda takvo dete trebalo da ostane s majkom, a otac da plaća alimentaciju. No u savremeno doba, u vreme emancipacije žene, koja je danas u velikom broju slučajeva zauzeta poslom, profesijom ili karijerom podjednako kao i muškarac, i nema u odnosu na muškarca višak vremena koje bi mogla posvetiti detetu, takva sudska praksa nije više opravdana, ako je već i možemo razumeti.

Otac bi, dakle, trebao da bude jednako tretiran?

- Ako je otac voljan, nema razloga zašto on ne bi bio prvi koji ima prioritet u provođenju vremena sa svojim detetom. Ako otac ima vremena, želje i volje da provodi vreme s detetom, ne vidim razlog zašto bi to iko dovodio u pitanje. Presude bi morale da budu tako intonirane. Ukoliko dođe do takve presude, to, dakle, neće biti ništa novo jer se roditelji, koji se mogu dogovoriti, tako i dogovaraju, no u konfliktnim situacijama takva presuda bila bi dobar signal za sve učesnike sistema, da počnu da odlučuju u tom pravcu. Možda bi tada i očevi stekli više hrabrosti za zahteve da aktivnije učestvuju u vaspitanju svoje dece, da viđaju dete, ravnopravno, kao i do trenutka do kad je trajao brak. Mnogi očevi, naime, već u startu odustaju od takvih zahteva, jer im advokati kažu da je određen nivo prava koji mogu da ostvare u vezi sa detetom nesavladiv, i da je nerazumno tražiti i očekivati više od povremene šetnje po parku i kupovine sladoleda detetu.

Printskrin: RTL

Pominjali ste "sindrom zlonamerne majke u procesu razvoda". Šta je to?

- Da, to je nešto što se ponavlja u velikom broju slučajeva kod velikog broja ljudi. Jedan simptom, deo tog sindroma, jeste inat, ili dišpet, koje takve majke u pravilu koriste i koji je osnovni razlog i osnova konflikta. Majka se inati, majka se sveti. Taj inat, taj dišpet u stvarima koje se tiču porodičnog zakona bi trebalo tretirati kao kazneno delo.

To je teško dokazati?

- Nije, ja sam bio kod nekoliko psihologa i psihijatara da ustanovim šta se to događa, i svi su mi odmah, bez oklevanja, rekli: to vam je inat, ili, u ovom slučaju, dišpet. Poenta nije na kažnjavanju, već na sprečavanju, prevenciji. Teško je, međutim, dokazati zloupotrebe sistema, otezanje, itd. Ali, ako vam tri psihologa kažu da je to inat, onda, hajmo probati to da sprečimo - jer to nije u interesu deteta.

Koliko sud uzima u obzir potrebe deteta?

- Morao bi da ih uzima. Ukoliko bi roditelji nakon razvoda nastavili da viđaju dete kao i do tada, to bi za njega bilo najbolje u mnogim slučajevima. Dobrobit deteta trebalo bi, moralo bi da oboma roditeljima i svim učesnicima sistema da bude ideja vodilja.

Printskrin: YoutubePolitika za mlade

Mislite li da ljudi imaju razumevanja za vaše namere oko ravnopravnog roditeljstva? Čini se da većina ipak smatra kako svi ti procesi najviše štete detetu, i da bi tu jedan od roditelja trebalo da popusti.

- Odlično pitanje. Vi ste isto, da tako kažem, naseli na medijsku propagandu suprotnog tima. Kao što sam rekao, prioritet je dobrobit deteta.  Sve što se radi, a rekao bih da to pokušava da radi i sistem, jeste osiguranje dobrobiti deteta. Uostalom, šta znači popustiti? Ja pokušavam da se, sa majkom, dogovoriti oko najobičnijih, elementarnih stvari koje se tiču zdravlja i odgoja deteta. Molim, recimo, da mi se omogući da budem s detetom kad je majka sprečena. Šta onda u tom kontekstu znači popustiti? Treba li da se odreknem od viđanja svog deteta, kao što  majka traži, da bih izašao u susret interesima deteta? Kako je to u  interesu deteta ako svi stručnjaci kažu - prema istraživanjima, koja nisu vezana za naš predmet - da je čak i za bebe najbolje da otac bude prisutan u njihovom životu podjednako kao i majka? Imate bezbroj studija i mišljenja stručnjaka koje pokazuju da je detetu najbolje ako su oba roditelja prisutna u njegovu životu i vaspitanju, ravnomerno.

Da li ste čuli slučaj malog Cezara, oca Italijana koji je sproveo oduzimanje deteta i majke Splićanke koja se skrivala s detetom da joj ga ne uzmu. Šta mislite o tome?

- O tome znam samo iz medija. Činjenica je da je u tom slučaju majka dete protivzakonito oduzela ocu, odvela ga od oca, i da je tu prema savetu stručnjaka jedino ispravno rešenje što pre ocu dati mogućnost da provodi puno, ili puno više vremena s detetom kako bi se veza oca i deteta, koju je majka prekinula, ponovno uspostavila. Ako pak mislite na to da li majku treba kazniti, ja sam u svakom slučaju protiv bilo kakvog kažnjavanja. Živimo u civilizovanom društvu u kojem vlada zakon. Ukoliko jedna majka izvede takvu stvar i ne bude kažnjena, onda će pravosuđe i sistem time poslati poruku ohrabrenja svim majkama koje žele učiniti to isto.  Nedavno sam čuo za slučaj majke koja je u vanbračnoj vezi dobila dete. Ona ga je, kad je dete imalo 4 godine, bez saglasnosti oca, odvela u Švedsku. Treba li je kazniti? Šta preduzeti? Pitanje je delikatno. Dete mora da bude i s majkom i s ocem. Nije poenta kazniti majku, ali kako sprečiti druge majke da se ne vode tim primerom? Ljudi danas masovno migriraju po svetu, deca mogu da završe bilo gde. Mora dakle postojati neka pravosudna poruka koja će majkama poslati poruku da se moraju dogovarati s ocem. Možda je detetu u nekim situacijama, činjenica, bolje s majkom, ali to mora da bude stvar dogovora.

Printskrin: RTL/vijesti.hr

Očevi su, dakle, prema vašem mišljenju deprivilegovani ovakvom sudskom praksom, odnosno, nisu ravnopravni?

- Tako je. Nisu ravnopravni. To je istina, i to se i iz sudske prakse kao i prakse centara za socijalni rad jasno vidi. Šta je ovde bitno? Bitna je dobrobit deteta. Ponavljam se, ali je važno; za dete je najbolje da odrasta uz oba roditelja, da viđ oba roditelja ravnomerno. U tom je smislu potrebno dati više prava roditelju koji je dosad bio uskraćen, a to je otac. Potrebno je i ohrabriti očeve koji bi hteli više vremena da provode s detetom, a obeshrabruje ih takva praksa, da istraju u svojim zahtevima. Uskoro ćemo da pokrenemo i jedan portal, Za ravnopravno roditeljstvo, koji bi trebalo da radi u trom pravcu, popularizovaćemo takve ideje. Ukoliko očevi koji to žele budu znali da imaju šanse na sudu, više njih će se ohrabriti za takav zahtev. Govorim uglavnom o očevima jer su oni većina, iako ima i majki kojima je nepravedno oduzeto pravo da budu s detetom. I jednima  i drugima treba osigurati da brzo i jednostavno nastave da se viđaju sa svojim detetom. Stručnjaci su pre devet meseci preporučili da je u najboljem interesu našeg deteta da ravnopravno provodi vreme s oba roditelja. No, mi se tu nismo pomerili dalje od početka. Dakle, ako uzmemo u obzir žalbene rokove i sve drugo, vama treba bar godinu dana dok dođete do sprovođenja misljenja struke, što je po meni previše, pošto u međuvremenu dolazi do otuđenja deteta od roditelja sa kojim ne živi…

Printskrin: RTL

Javnost malo zna o vašim poslovima, pa je puno mistifikacija. Da li je istina da je vaš uspon počeo dok ste radili kao vozač u očevoj firmi u Švajcarskoj? Čime se očeva firma bavila?

- Ma ne, to je neki mit. Moj otac je bio kosarkaški trener, a ja sam u Švajcarskoj studirao i vozio taksi, da bih preživeo, kao i mnogi drugi studenti.

Tada nije bilo Ubera?

- Nije, ha ha ha... No, kako god, čim mi se ukazala prva prilika da krenem s radom, iskoristio sam je. Otac mi nije pomagao, osim na dva načina. Neko vreme sam živeo kod njega u stanu, i drugo, nije mi nametao čime da se bavim. Na tome sam mu jako zahvalan.

Zovu vas kraljem bakra. Radite li i dalje s tim obojenim metalom? Šta mislite o načinu na koji danas funkcioniše svetska ekonomija, o Trampovim pokušajima da uđe u trgovački rat s Kinom, na primer? Vama sigurno odgovara kineski rast? Čim se pojavi nagađanje da slabi kineski rast, cena bakra pada?

- Tako je, još uvek se aktivno bavim bakrom. Fabrika raste, a okolnosti i konjunktura su povoljni kao malo kad. U poslednjih godinu dana cena bakra je  - zahvaljujući potražnji iz Kine - kočila preko 30 posto.  Ako Kina kine, zatrese se ceo svet. Kina rusi sve načine formiranja cene, koja je ranije zavisila samo od ponude i potražnje. Sad su tu ogromni kineski fondovi, sa neverovatnim količinama kapitala, koji u roku od par dana mogu pomeriti bilo koje tržište.

- Što se tiče Trampovog rata s Kinom, rekao bih da je on pre svega bisznismen, a šta god Amerika danas radila, ona to radi kao deo dugoročnog plana za koji se zna po 16 koraka unapred šta će se dogoditi. Tako da komentarisanje događaja iz dnevne perspektive je nedovoljno da shvatimo nečije motive. Mislim da je Tramp deo te mašinerije, koja ima dugoročno opravdanje za sve što rade.

Zanimljiva je priča o prodaji Bora, navodno ste vi s Rusima hteli da kupite te čuvene rudnike, ali Kinezi su isto ozbiljno zagrizli. Da li je tačna procena medija u Srbiji da samo oni imaju snagu da izvuku takve fabrike iz problema?

- Da, bio sam zainteresovan, u saradnji sa ruskim partnerom - pravim kraljem bakra, ali na konkursu nismo pobedili. Na kraju je pobedila neka mala fabrika iz Rumunije koja na kraju nije mogla da plati cenu koju su ponudili. Potom je došla kriza, a danas je Bor stao na noge, uz veliku zaslugu našeg predsednika, tada premijera. Bor je danas preduzeće koje će pozitivnim poslovanjem uticati na rast PDV-a u Srbiji.

Konjunktura im odgovara?

- Da, sav ovaj rast cene bakra je čista dobit. Majdanpek  ima zalihe rude za dugo godina unapred, pa mislim da se to ne isplati prodavati, Bor je u dobrim rukama, posebno s ovom vlašću koju danas imamo u Srbiji. Bor će vremenom biti sve važniji za proračun Srbije, jer će elektromobili razviti potražnju za bakrom do neslućenih razmera. Elektromobil traži pet do šest puta više bakra nego obični automobil, pa bi cena bakra mogla da ide do cene zlata...

Verujete li da će ekonomije u regionu, srpska i hrvatska, jednog dana krenuti snažno napred poput češke ekonomije, na primer? Šta su naši najveći nedostaci u odnosu na Čehe? Gde politika najviše greši kad se radi o investicijama u našem regionu?

- Nisam stručnjak za makroekonomiju. Ali čini mi se da je Kina učinila razvoj industrija na ovom prostoru puno manje opravdanim nego što je bio ranije. Mi ne možemo da im konkurišemo. Ako Kinezi sutra kupe Fiat - a to se priča - ko će da ih spreči da zatvore te fabrike i počnu da uvoze svoje automobile? To sprečava ozbiljniji rast, čini mi se, osim u specifičnim tržišnim nišama, u kojima možemo proizvoditi neke sitnice, Kinezi su tu za velike serije, ekonomiju obima.

Prati vas glas da ste danas apsolutno koncentrisani na posao i da vas malo stvari van sveta ekonomije zanima. Imate li neki hobi?

- Skoro sve vreme koje mi ostaje pored posla i dva sina, trošim na humanitarni rad. Od hobija, volim letenje. Igram košarku, fudbal, stoni tenis, vrlo sam aktivan, jednom rečju, ne stajem.