Sa 21. godinu postao je lični frizer porodice Gadafi, ali je odbio da se zauvek preseli u Libiju.

Sada mu ponude za posao stižu iz celog sveta, ali on želi da mu "baza" i dalje ostane Srbija.

Ovaj mladi čovek tvrdi da sreća nije toliko bitan faktor, koliko činjenica da se trud i rad kad tad materijalizuju.

- Ne volim kada mi ljudi kažu da sam imao sreće. Sve što mi se izdešavalo u životu posledica je teškog rada, ali i vere, ambicije i inata. Ne volim kada mi ljudi dolaze sa negativnim stavom da se ovde ne može uspeti. Meni dobro ide, ali čak i sada, ima dana kada radim i po 16 sati - počinje priču za "Blic" Obreški, koji je pre 11 godina putovao sa srpskim misicama u Libiju, kako bi ima pravio frizure za reviju koja se tamo održavala.

Tada ga je zapazila supruga tadašnjeg predsednika Moamera Gadafija, Safija i tražila da i njoj napravi punđu kakvu je nosila jedna od devojaka sa revije. Iako je dobio odličnu finansijsku ponudu, odbio je da ostane u Libiji. Zbog svoje odluke nikada nije zažalio, na prvom mestu i zbog činjenice da je porodica Gadafi doživela tragičan kraj.

Mene može da priušti svaka žena u Srbiji 

- Kao i sve moje kolege, i ja sam počeo da koristim društvene mreže kao reklamu i odličan način da pokažem moje radove. Pre godinu i po dana kontaktirao me izvršni direktor jedne od vodećih kompanija za proizvodnju frizerskih preparata i tražili su od mene dozvolu, da jedan od mojih radova uvrste u svoju brošuru - priča Boris, kojem je ubrzo pristigao i novi poziv.

U roku od nekoliko dana našao se u Italiji, u predstavništvu kompanije, a ponuda koja je usledila zauvek će promeniti njegov život.

- Pitali su me da li želim da radim za njih i da budem deo njihovog umetničkog tima. To znači da mi osmišljavamo nove trendove, a lideri ih prihvataju. To je zvučalo fantastično. U timu postoje i tri frizera koja putuju po celom svetu i hiljadama, već izgrađenih frizera drže predavanja kao masteri svog zanata - kaže Boris.

Kako kaže, nije ga uplašilo to što mu engleski nije bio na tom nivou da može svojim kolegama stručno da prenese znanje, a kako nije imao vremena da upiše kurs, jezik je počeo da uči sam, u pauzama između letova.

- U životu je najbitnije biti zahvalan i izaći u susret svakome ko ti je pomogao na putu ka uspehu, a u mom slučaju to su moji klijenti. Mogao bih da živim samo od edukacija, ali to bi značilo da treba da dam otkaz čitavom timu ljudi. To nije opcija, jer mi smo jedna velika porodica - kaže Boris, koji i dalje radi u svom salonu u Beogradu.

U Los Anđelesu je takođe dobio ponudu da radi.

- Imao sam radnu dozvolu u SAD i to bi bilo izvodljivo, ali sam je bez razmišljanja odbio. Planiram da se širim u svojoj zemlji - kaže Boris, za čija predavanja se preko traži ulaznica više, a ono po čemu je on prepoznatljiv jeste nijansiranje kose.