Posle uragana "Irma" koji je posle Kube, opustošio i Floridu, slike poplavljenog Majamija, na kojima su ulice ličile na reke, obišle su svet. Više od milion ljudi je ostalo bez struje, a bilo je i žrtava.

Na Balkanu trenutno sve zapanjuju slike iz Zadra, koji je zbog obilnih padavina delimično potopljen. Za samo dva sata palo je više kiše nego za dva meseca. Kuće i podrumi su poplavljeni, pojedine škole su otkazale nastavu, a delovi Zadra su i bez struje.

Meteorolog, Đorđe Đurić komentariše za Alo! razlog ovakvog nevremena i navodi da uzrok treba tražiti u ciklonu koji se nalazi iznad Jadrana, centralnog Mediterana.

Razlog je ciklon koji se nalazi u  polju niskog pritiska, i on donosi snažnu oblačnost sa jakom kišom i grmljavinskim olujama. U sklopu tog ciklona je jedna snažna grmljavinska oluja pogodila delove Dalmacije i potopila delove Zadra", kaže on i dodaje da su "promene vremena uobičajne za ovaj period godine, naročito u delu Jadrana gde je jak uticaj utiče Đenovskog ciklona."

"Taj ciklon trenutno utiče i na Srbiju, mi smo u tom prednjem delu, toplom, pa je zbog toga ova dva dana ovako toplo i sunčano. On prema nama "gura" veoma topao vazduh, a oko Jadrana donosi obilne padavine i zahlađenje", kaže za Alo! Đurić.

Zadar potop, Foto: Alo!/Privatna arhiva

Njegov kolega, meteorolog Vladimir Đurđević dodaje za Alo! da su sve ove vremenske nepogode uslovljene i promenom klime.

"Klima je promenjena na celoj planeti pa i ovde kod nas. Šansa za pojavu oluja, obilnih padavina u kratkom vremenskom periodu, pojava jakih tropskih ciklona koji se dešavaju u Americi, povećana frekvencija šumskih požara kao što je bila ovog leta na Mediteranu, pa kasnije i u Kaliforniji. To su sve posledice toga što je globalna klima promenjena pa je i naša cela planeta toplija za jedan stepen. Iako ljudima deluje da jedan stepen nije puno, potrebno je čak desetak hiljada godina da bi se to desilo. Kada se priča o klimi, klima je stabilniji pojam od vremena, a ta promena od jedan stepen je presedan."

Prema njegovim rečima, nagle promene u klimatskoj temperaturi čine veće šanse za vremenske nepogode. 

"Uzor treba tražiti u poslednjih 150 godina, kada je zarobno društvo proizvodilo energiju iz nafte, uglja i gasa. Kada se spaljuje gorivo, emituju se ogromne količine ugljen-dioksida koji je gas "staklene bašte". Ona jeste prirodan fenomen ali zbog povećane koncentracije ugljen-dioksida, efekat "staklene bašte" je pojačan. Tako na našoj planeti ostaje više energije nego što bi ostajalo da nema viška tog ugljen-dioksida. Zbog viška te energije i promene su intenzivnije."