Prvi komšija male Milice Đorđević iz Prizrena Adam Mujović (88), odlučio je pre nekoliko godina da preuzme pravoslavlje i postane Srbin.

Dobroćudni dekica jedini je Miličin drugar koji je godinama čuva u neljudskim uslovima kojima je okružena u tom carskom gradu.

Adem je brigu o Milici i njenoj majci preuzeo onog momenta kada je preko prijatelja Evičinih pokojnih roditelja saznao da je mlada žena ostala sama u roditeljskom stanu i da je, pošto se vratila iz baze Kfora, izložena teroru brojnih sugrađana.

Ipak, kako Adam objašnjava, Milica nije jedini razlog zbog kojeg se odlučio na ovakav korak. Na to su ga navela ponašanja i dela njegovih sunarodnika.

Milica mu je naravno bila kuma kada je svoje ime Adem promenio u Adam. On je Milicu i njenu majku Evicu godinama o praznicima pratio do manastira Svetih arhangela udaljenog nekoliko kilometara od grada, ali i crkve svetog Đorđa u samom centru Prizrena na službe i liturgije i čekao ispred svetinja. A, na svetog Iliju 2008. godine rešio je da se krsti i primi pravoslavnu veru, pa sada sa njima redovno odlazi i na liturgije.

Milica i autor serijala "Prizrenske priče", Foto: alo.rs

Iako ima petoro unučadi, Milica koja njega odavno zove deda mu je, kako je jednom rekao, najdraža. Ona ga je, kako kaže, održala u životu svih ovih godina, ali veliki značaj sada za njega ima i pravoslavlje...

- Albanci se bogu mole, a mrze druge nacije, zauzimaju druge zemlje, prave ratove. To je i jedan od razloga što sam se ja krstio i preuzeo pravoslavlje. Pravoslavna vera je najčistija vera u celom svetu, više poštuje druge narode nego sami sebe, eto takva je ta vera - ispričao je pre nekoliko dana dobri starac za serijal “Prizrenske priče” autora Nikole Stankovića koje se emituju na Televiziji “Hram”.

Adam kaže da mu uopšte nije važno šta njegova porodica misli o njegovoj promeni vere.

- Moja porodica može da misli šta hoće, ja sam izabrao svoj put. Ovde u Prizrenu se desilo pravo divljaštvo, to što se desilo srpskom narodu ovde ne može da se opiše. Bio sam tu! Ceo svet je video kako se ruše crkve, bogomolje. Da im se sada crkve ostave na čuvanje kako traže oni bi ih zbrisali, ni kamenje ne bi ostalo od svetinja - rekao je dekica na kraju, tri puta poljubio voditelja koji je razgovarao sa njim i našalio se kada je mu je voditelj poručio da se vide sledeće godine rečima:

- Dobro, da vidimo da li ću da ostanem živ - rekao je kroz smešak.