Vrednost crvenog pasoša raste najbrže na svetu, a on omogućava lak prolazak u krajeve sveta, gde je za druge, pa i najbogatije države, prava birokratska bitka da njihovi kroče. Ovo je ocena portala "Nomad Capitalist" koji analizira zemlje sa čijim se pasošima najlakše otisnuti na put.

Za one rođene na zapadu, u razvijenim zemljama, putovanja nikada nisu predstavljala problem. Zato američki i državljani zapadnih država ostanu u čudu – zašto bi nekom bio potreban drugi pasoš.

Rejting iznenađenja

Kako zaključuje novinar portala "Nomad Capitalist", Vlada Srbije uradila je odličan posao u međunarodnim pregovorima poslednje decenije, što je rezultiralo putovanjima za koje nije potrebna poseta ambasadama.

Uopšteno, bezvizni režim je u porastu. Šengenski sporazum EU je dodao 19 zemalja Aneksom II za samo dve godine, i dobar broj 61, zemalja iz kojih je moguće doći u Evropu bez vize posle 2000. godine.

Šta naš pasoš čini DOBRIM

Srpski pasoš značajno je uzleteo od 2009. godine

Na primer, Srbija je jedna od tri zemlje koje mogu bez vize da posete ujedno Evropu, Rusiju i Kinu (druge dve su Mauricijus i Sejšeli). Za Amerikance ruska viza je veliki problem, kineska nešto manji, ali ta dva su zajedno su veliki benefit. Gotovo da nema razvijene zapadne zemlje u kojoj je moguće preskočiti redove na šalteru zbog Rusije i Kine.

Skoro istovremeno Srbija je ispregovarala ovaj benefit za Rusiju i Kinu, zatim za Izrael.

Sledeća je na redu bila Turska, koja za državljane SAD i pojedinim iz EU ima zahtev da nabave veoma laku e-vizu unapred, što košta 20 dolara.

Ulazak u druge zemlje bez iscrpne papirologije usledio je za Ukrajinu, Kazahstan, Brazil i Moldaviju, a na japanskoj nam zapadnjaci posebno zavide, kao ekstremno teškoj za dobijanje.

Prošle godine Srbi su dobili zeleno svetlo za put u Indoneziju, koja je, doduše, praktično svima otvorila vrata.

Kao dodatak, za nas ugovori iz bivše Jugoslavije i dalje su na snazi, pa i za zemlje u koje je teško ući, kao Kuba i Tunis.

Prema vestima, Srbija je u završnici pregovora sa istočnim i zemljama Latinske Amerike, a nedavno su postignuti dogovori sa Iranom i Indijom.

Gde NE možete kao Srbin?

U osnovi, srpski državljani ne mogu olako u zemlje u koje veoma malo njih i može da ide: SAD, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Novi Zeland. Ove zemlje engleskog govornog područja nedostupne su za većinu građana. Nažalost, iste države imaju najopterećujuće zahteve za vizu, koji podrazumevaju pisanje pisama, pa deluje da će ići i dotle traže uzorak krvi.

Dok su za Srbiju evropske komšije, kao UK, nagoveštavale popuštanje u uslovima za vizu, to se nije dogodilo. U svakom slučaju, ako anglofone zemlje i nisu nešto primamljive za vas, lepo ćete proći sa srpskim pasošem, a predviđanja novinara "Nomad Capitalist" je da će situacija biti samo sve bolja.

Razlog je jednostavan: ne samo da Srbija ima dosta prostora da se uzdigne nakon raspada Jugoslavije, nego je i spoljna politika dala pozitivne rezultate. Srbija teži da popravi narušen ugled i ima prokativni pristup, koji još malo zemalja ima.

Do crvenog pasoša - ne tako lako

Ne možete lako da dobijete srpski pasoš. Novinar "Nomad Capitalist" naišao je na onlajn ponudu do "ekonomskog državljanstva" za "mršavih" 100.000 evra, pa ipak, primećuje da ne postoji zvaničan način da se ovakvim putem dođe do njega.

On ipak uviđa postojanje "sivog tržišta", za one koji su u nekoj prednosti u odnosima sa predsednikom. Predsednik može da naturalizuje koga hoće, čemu svedoči nedavna dodela državljanstva Stivenu Sigalu, primećuje ovaj novinar.

Nema legitimnog puta da se postane državljanin brzim putem, bržim od ličnog ubeđivanja predsednika Srbije da ga zaslužujete.

U ostalim slučajevima, morate da pratite uobičajen put sticanjem rezidencije, boravljenjem određeno vreme u zemlji, i radom ka naturalizaciji.

Proces traje od 5 do 10 godina. u zavisnosti od razloga imigracije, mada venčanjem sa srpskim državljaninom možete postati građanin za oko tri godine.