"Ja sam se ponizila zbog njega. Ispala sam jadnica. Zašto on ne kaže pred svima da me voli. Zašto? Meni je mama stalno u glavi. Hoću da idem kući. Ne mogu ja više ovo. Ja nisam za ovo, nisam. Ne mogu više da budem ovde sa folerima i da radim ono što ne želim i osećam", urlala je Luna u kupatilu i plakala.

"Ne mogu da ga izdam niti da ga povredim. Nikada to sebi ne bih oprostila. On nikad neće reći da mu se sviđam jer se plaši. Mene sve ovo umara. Ja njega ne mogu da pogledam u oči. A ja sam se samo zaljubila u njega i ništa me ne zanima.

Ja bih otišla sad kući, gledala ga svaki dan i plakala. Bilo bi mi lakše. Ja njega ne mogu da povredim i da priznam da ga volim i da mi se sviđa. On misli da ja vodim neku igru, pa zato neće da prizna. Ja sam se zaljubila".