Kako je propao prvi srpski rijaliti kog se više niko ne seća
Dok se danas kulturna elita zgražava nad pojavom ovakvih programa, nekada se o prvom rijalitiju govorilo ozbiljno u listovima s kredibilitetom. "Cirkus Voajer" je bila potpuna novina kako za gledaoce i kritičare društvene stvarnosti, tako i za ljude koji su učestvovali u stvaranju, ali i same učesnike.
- Ideja da se pokrene emisija Cirkus Voajer stara je koliko i TV Košava, a do realizacije je došlo spontano. Kada se cirkus pojavio, shvatili smo da nema potrebe da pravimo veštačku sredinu, da bismo napravili šou kakav je u svetu veoma popularan već duže vreme. Cirkus je sam po sebi veoma neobičan, pa je zahvalno raditi emisiju tog tipa u tom okruženju", rekla je producentkinja i realizatorka emisije Nina Mihajlov za NIN, novembra 2001.
Bilo je to tek nekoliko nedelja nakon početka "stvarne televizije" kako su tada zvali ovaj format i naglašavali su da će on biti budućnost televizije. Da nisu pogrešili pokazuje činjenica da smo u jednom trenutku na polovini televizija s nacionalnom frekvencijom imali rijaliti programe, koji su često zauzimali više od trećine ukupnog programa na tim kanalima. Danas postoji i domaća kablovska televizija koja po čitav dan prikazuje isključivo rijaliti programe, a na dve televizije s nacionalnom pokrivenošću gotovo polovinu programa zauzima ovaj format.
Začeci takvog programa su počeli na televiziji koja više ne postiji. Tog 18. novembra 2001. godine u cirkus na Novom Beogradu je ušlo šestro potpuno nepoznatih ljudi. Tri momka i tri devojke. Pristali su na to da ih 24 sata snimaju kamere i to emituju na televiziji "Košava".
Kako je producentkinja objasnila, za njih je tada sve bilo novo, pa nisu imali nikave kritetijume kada su raspisali konkurs. Pošto im se prijavilo najviše mladih devojaka, odlučili su da i muškarci i žene budu u rasponu od 20 do 30 godina. Koliko su oni bili zbunjeni i koliko su daleko od današnjih rijaliti igrača (novo zanimanje) najbolje opisuje rečenica Nine Mihajlov.
- Oni kao da ne shvataju da u emisiji ne bi trebalo samo da ćaskaju i da se zabavljaju, već i da se na neki provokativniji način bore za simpatije. Samo je jedan mladić dopustio da ga kamera na tren snimi potpuno nagog pred tuširanje - ispričala je Mihajlov.
Pored potrebe da se uhodaju oni koji stvaraju šou, bilo je potrebno navići i publiku na ovakvu vrstu programa. Prvi put su oni mogli da utiču na to šta će se odvijati pred njihovim očima i glasaju za svoje favorite i tako odluče ko će ispasti, a ko nastaviti da se takmiči.
Voajerska želja i mogućnost da upravljaš tuđim životom bila je dovoljno primamljiva za gledaoce, ali očigledno nedovoljno isplativa za tadašnju televiziju, jer sličan program više nije ponovljen. Kako je tada upozoravao autor emisije "TV Manijak" na "TV B92" Goran Mojsin, televizija se upustila u ozbiljanu produkciju bez dovoljno sredstava i zato je sve izgledalo niskobudžetno i nedovoljno uverljivo.
- Ne znam da li autori emisije znaju da se u svetu emisije tog tipa rade sa velikim budžetima i velikim timom ljudi, da bi sve izgledalo uverljivo i pomalo prljavo. Na Zapadu se ulaže mnogo truda da to izgleda maltene kao kućni video - objasnio je Mojsin.
Producentkinja se pravdala kako imaju sasvim dovoljno novca i kako se oni samo uhodavaju, ali taj test nažalost nisu uspešno prošli.
Da je ovaj rijaliti bio potpuni fijasko, ne govori samo to što više nikada nije ponovljen, jer nije dovoljna samo dobra ideja, nego i činjenica da ga se većina ljudi uopšte ne seća, a kamoli da se seća imena prve pobednice. Pet godina kasnije u Srbiju dolazi Veliki brat, koga realizuje produkcijska kuća koja je uspešno realizovala nekoliko licencnih programa i iza sebe imala rijaliti "Jednostavan život". Za Ivana Ljubu, pobednika prvog serijala, gledaoci i danas znaju.
Zanimljivo je da je "Košavu" kupio čovek u čijem se vlasništvu danas nalazi "Hepi televizija", koja živi od rijalitija.
Izvor: Noizz.rs