Grandiozni gestovi nisu uvek odgovor na sve, i to što je prosidba upriličena tako da odgovara usiljenim standardima koje su nam nametnule treš romantične komedije ne znači da će i utisak biti podjednako grandiozan.

Svako sa trunčicom empatije prosto neće znati gde da pogleda od neprijatnosti. Teško vam je zbog devojke koja se premešta s noge na nogu i koja u jednom trenutku zavapi "čoveče" i krene da beži od muke, a teško vam je i zbog njega koji vergla li vergla, a nigde suza radosnica i vrištanja, a svi znamo da pravila romantičnih filmova nalažu makar jedan dobar vrisak propraćen suzicama.

I pravo da vam kažemo, jedino iznenađenje u celoj ovoj priči je to što je na kraju palo "da" iako je govor tela buduće mlade odavao da svim silama želi da pobegne odatle. A kladimo se da znamo i zašto - garantovano nije želela srce od ruža u centru grada, kameru i romantičan govor koji posmatraju svi nepoznati ljudi koji su se u tom trenutku pukim slučajem zatekli na mestu zbivanja.

I neka ovo posluži za nauk svima koji se pripremaju da zaprose svoje voljene osobe: prekinite da prepisujete scenario iz ljigavih filmova i serija i zaprosite ženu (ili, što da ne, čoveka), na način koji je u skladu sa vašim ličnostima i stilom života i veze. Ovako ste samo sebi priuštili uspomenu koja će vas proganjati u noćnim morama celog života, a trebalo bi da to bude uspomena koju čuvate i koju premotavate u glavi kada vas za par godina spuca bračna kriza pa se zapitate "a što sam se uopšte ženio/udavala".

U komentarima širom interneta ljudi masovno žale momka koji se "potrudio" a ona, veštica jedna, ni da se osmehne. I sada vam je valjda jasno zašto se nije ni osmehnula a ni zaplakala (iako verujemo da je bila bliža ovom drugom scenariju). Dobro se i držala!