Njihov mezimac Semir, koji je bolovao od Daunovog sindroma, preminuo je u 21. godini života, kada je učesnica sada popularnog šou-programa imala samo 11 godina.

- Indi je bila nešto starija i bila je potpuno uključena u negu brata i njegovo čuvanje, bila je svesnija od Edite da će doći dan kada će morati da se pozdravi s njim. Za razliku od nje, mala Edita je bila tinejdžerka i Semirova smrt ju je pogodila kao grom iz vedra neba. Danima nije pričala, gledala je u jednu tačku i svi su mislili da će posledice ovog šoka dugo da je prate. Bili su u pravu, o ovom događaju više nikada ni reč nije rekla. Svi smo bili iznenađeni i duboko dirnuti kada je novac od pobede dala deci sa Daunovim sindromom. Samo ona zna kako joj je. Semirova smrt je njihova rak-rana, ali svako to proživljava na drugačiji način. Njihova majka nikada se nije oporavila, ali je ona žena još mnogo toga u životu prošla - kaže bliska prijateljica porodice Aradinović.

EDITA ARADINOVIĆ U TLZP • PROMO / PROMO

- Moj brat je godinama živeo kao biljka, bio je stariji od mene. Nije umeo da jede, hoda, niti je bio svestan svog postojanja. Prepoznavao je samo nas koji smo živeli s njim. Mama i ja smo bile uključene najviše u negu oko njega, ali nikada nisamo znale kako će se ponašati taj dan. Umeo je da bude nasilan, ali i pozitivan, teško je bilo - prisećala se Indi tog perioda kada je celokupnu  pažnju usmerila na Semirovu negu.

- Savetovali su nas stručnjaci kako da brinemo o njemu i radile smo to najbolje što smo umele. Te godine bile su jako teške, ali i lepe. Njegovom smrću umro je i deo mene. Tog dana ne želim da se sećam. Za nas je to još uvek rak-rana, koliko god da prođe vremena - istakla je pevačica koja je poslednju godinu Semirovog života zapostavila svoju karijeru koju je silno želela u tom trenutku, ali i prijatelje i svoj emotivni život:

- Bila sam starmala, odrasla sam preko noći jer me je muka na to naterala. Otac se nije trudio da nam pomogne. Teško je bilo živeti s bratom s kojim ne možeš da popričaš, tražiš savet, koji te nije primećivao, ali sve bih dala da je živ.

Indi je posle smrti brata pala u depresiju iz koje se jedva izvukla posle devet godina. Edita je tu bol nosila ponosno. Zbog toga ni danas kada smo je pitali nije bila ništa pričljivija.

RAS / RAS SRBIJA

- To je bol moje porodice koja nikada neće da prođe. Iz poštovanja prema mojoj majci koja je svašta prošla u životu ne bih otvarala tu ranu. To sam spomenula u emisiji čisto da bi ljudi znali zašto sam se odlučila da novac poklonim toj organizaciji. To je nešto jako intimno, privatna bol koja ne prolazi. Ljudi nisu znali za tu priču jer ja o tome ne pričam - kaže Edita i priznaje da je sestri zamerila što je u javnosti iznela detalje Semirove smrti.

- Pa Indi je pričala o tome i sada ne znam zašto je imala tu potrebu. Meni je teško da pričam kako mi je brat umro i o njegovoj bolesti. To je nešto samo moje. Ne mogu da pričam kao ona o majčinoj bolesti i ocu koji ju je maltretirao.

Podjednako bolan bio je i Editin odlazak da uruči ček deci oboleloj od Daunovog sindroma koji obeležio život njenog brata.

- Edita ne dozvoljava da se njena bol vidi. Svoje ožiljke nosi nekako ćuteći za razliku od Indi koja je naučila da podeli svoje emocije. Nemojte molim vas da otkrijete sve što sam vam ispričala jer bi mi grdno zamerila. Žao mi je tih devojaka šta su sve prošle u životu. Njihova životna priča tužna je i pored smrti brata što je najveća bol koja ih je zadesila.