- Kada sam u 33. godini dobila rak na grliću materice, bila sam besna na samu sebe zato što sam dozvolila da mi sve bude preče, živela sam tako da svima ugodim, brinula o svima, a onda je usledila dijagnoza... Svaka žena u tom trenutku pomisli gotovo je, kroz glavu su mi prolazile slike kako ostavljam one koje volim, a pre toga vidim sebe bez kose, trepavica, obrva... Panika, strah... brzo skrećem misli i kažem sebi moram da se borim - počinje Ivana svoju priču i u dahu nastavlja:

- Osećala sam se napušteno, iznevereno, slabo i ljuto. Izneverila sam samu sebe. Dozvolila sam da me tuga preuzme, da živim onako kako drugi očekuju od mene, i negde sam se u celoj toj priči malo pogubila. Ambicije pod tepih, bez cilja i snova, samo da se dan izgura, pa kako mi bude, a telo vrišti iznutra, jer duboko u sebi osećam želju za uspehom, znanjem i učenjem. Verujem da je do bolesti doveo i konstantan stres koji sam imala pored osobe koju sam na kraju izgubila, a trebalo je nastaviti borbu zbog mojih ćerki koje su tada imale pet godina i dve godine.

Ivana je prvo dobila malignu bolest na grliću materice, ali tu njenim mukama nije bio kraj, jer je potom obolela i od raka dojke. Prema njenim rečima, nije imala neke naročite simptome, a šta joj se dešava u organizmu, saznala je na preventivnim pregledima. Nakon što je uspela da sačuva glavu na ramenima, odlučila je da promeni život iz korena, eliminisala je stres i prešla na drugačiju ishranu. Prema njenim rečima, borba protiv raka je teška i neizvesna, ali da bi čovek sačuvao život, mora da promeni sve.

- U toj borbi podršku sam dobijala od supruga i dece, od svoje porodice, što mi je mnogo značilo, ali sam ipak nekako morala da se oslonim na samu sebe, da vidim gde grešim i počnem iz početka. Prva operacija je prošla, tumor je odstranjen, starija ćerka je znala da je mama u bolnici, dok mlađa nije bila svesna šta se događa. Nakon dolaska iz bolnice, uz porodicu sam prebrodila oporavak - priča Ivana.

Kada je dobila rezultat da kancera više nema i da je sve u redu, vratila se svakodnevnim aktivnostima, ali uz promenu ishrane, počela je da jede zdravo, ali očigledno to nije bilo dovoljno.

- Posle četiri godine ponovo tumor, ovog puta na dojci. Bila sam vrlo ljuta na sebe što sam ponovo svom telu učinila isto, opet briga o drugima, opet stalna zabrinutost da svima ugodim, opet stres, kao da mi nije bilo dovoljno prvi put. Tada sam bila odlučnija u nameri da definitivno promenim navike i prestanem da brinem, već da živim punim plućima, da se smejem i radujem i da ne moram svaku brigu ovog sveta da lepim za srce. Morala sam zbog sebe, zbog dece, zbog supruga i porodice. Snaga je bila još jača jer onda sam shvatila da je borba samo moja i da sam ja ovde gazda, a ne tumor. Nisam razmišljala da necu uspeti, ponovo sam otišla na operaciju, i završila s tim. Iako sam bila slaba, bila sam odlučna i spremna na novu borbu. Tako je i bilo, uspela sam, priča Ivana.

Ivanin recept: Zdrava ishrana i fizička aktivnost

Osim ishrane bez šećera, uz veoma mali unos mesa, Ivana je jela voće povrće, ovsene, ječmene, pšenične pahuljice, sve zdravo, a stres je svela na minimum. To je njen recept za zdrav život i oružje protiv opake bolesti.

- Sebi sam dala zadatak da svakog jutra izbacim svaku muku iz sebe, da dišem, da razgovaram sama sa sobom ako treba, da pratim svoje telo šta želi, šta ne želi. Fizička aktivnost je ključna jer nam ona budi pozitivna osećanja i nema mesta stresu i negativnim mislima. Trčim, vozim bicikl, smejem se glasno i uživam u svakoj sekundi dana svog života. Tako sam pobedila - poručuje Ivana.