)
I dok se ja mesecima unazad pripremam a preko godinu dana razmisljam o tom jednom pitanju, iskreno, brinuo sam sta cu i kako cu jer ona je sad u tom uzrastu, krenula u vrtic, tamo vidi, samo sam cekao pitanje…
– Tata?
– Molim ljubavi?
– Hmmm… Mama…?
Koliko dugo sam se pripremao ipak me je uhvatila nespremnog… Pokusao sam da izbegnem temu ali nema zezanja kod Sare.
– Cija mama ljubavi? Moja?
– Ne.
– Tvoja?
Taman kad sam mislio da je dosao taj cas u kom cu morati da razgovaram o jako ozbiljnoj temi i za odrasle a kamoli dete od 3ipo…
– NEEE… Mozda…
– Ne razumem ljubavi?
– Paaa… Tata,kad ces nadjes devojku pa i ja isto imam mamu…
– Sta ljubavi?
Od mog ne razumem, jasno vam je da oboje pricamo kroz osmeh…
– Ajde idi nadjes devojku, dodjete kuci kod mene, jedemo palacinke, legnemo, ti spavas,ona i ja pricamo….
– Hoces da izadjem iz naseg kreveta da bih trazio devojku?
-Tata,moras imas devojku. Mogu ja spavam sama,pa kad vi isto dodjete spavate svi spavamo zajedno…
Cinjenica da mi dete ne pati za rodjenom, bioloskom majkom, mozda je nazalost mozda na srecu…
Cinjenica da me dete napada da nadjem devojku koja ce njoj biti mama, koliko je pozitivna, svakako je i negativna…
Razmisljam, imam Saricu caricu kojoj takve stvari padaju na pamet. Gde je ona sta videla, cula, ne znam, odakle joj ovakve ideje, ne znam, prevoz, park, vrtic, sta ga znam, ali opet, mogu reci da mi ona daje podrsku i u tome da ja nadjem devojku,pored svih ostalih podrski koje mi daje (da pravimo kolace, palacinke, torte, ruckove…) .
Razmisljam i, koliko sam brinuo sta cu i kako cu kad me bude pitala, sad brinem kako detetu objasniti da nije bas tako lako naci devojku. Ok, lako je naci bilo koju, ali takvu da bude dovoljno pametna,lepa, inteligenta, a opet puna razumevanja, mirnog duha… Gde naci neku koja zasluzuje da bude primljena u nase zivote, nas dom, mozda i nas krevet… Koja zasluzuje da bude deo naseg krilatog carstva, nase bajke na javi… Ona misli da sam lep pa lako mogu da nadjem ‘isto ja imam mamu’ ali ne kapira to kakve su danasnje devojke…
I zbog toga, neka mi cerka oprosti,znam da neke stvari jako lepo razume, ali ipak ima nekih koje ne razume, takvu kakva nama treba, jos nisam pronasao… Da, jedva cekam da nadjem devojku koja ce, kako meni, tako i njoj ulepsati dan, noc, mesec, zivot, ali zbog straha da ce se mozda vezati za tu neku koja ce sutra otici i povrediti je, ne smem to dozvoliti.
Mozda jednog dana shvati… A do tad, trudicu se da, ona, a samim tim i ja,znaci mi budemo srecni, najsrecniji, i pustimo da ona pronadje nas, svakako mi znaci njena podrska!
