Svetska banka: Srbiju u 2016. očekuje dinamičan rast

Srbija se sa zemljama jugoistočne Evrope vratila u zonu rasta, rekao je na konferenciji za novinare ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestovič, koji je ocenio da bi privredni rast u Srbiji bio i veći da nije bilo suše koja je smanjila poljoprivrednu proizvodnju za oko deset odsto.

On je ukazao da je Svetska banka revidirala na gore projekciju privrednog rasta Srbije za ovu godinu na 0,5 odsto, iako je na početku godine bila predvidela da će Srbija ostati u recesiji.

Kako je ukazao, privredni rast od 1,5 odsto projektovan za sledeću godinu, i dalje ispod potencijala srpske ekonomije, ali da je sasvim realan.

 - Na srednji rok očekujemo znatno više stope rasta u Srbiji, koje bi mogle dostići regionalni prosek - kazao je on.

Svetska banka je ocenila i da se ekonomska aktivnost u šest zemalja jugoistočne Evrope ubrzava, i navela da se očekuje rast u regionu u 2015. godini u proseku 1,5 odsto.

Najveće stope rasta projektovane su za Crnu Goru - 3,4 odsto, Makedoniju 3,2 odsto, a najniža za Srbiju 0,5 odsto.
 Šestovič je kazao da su uzroci privrednog rasta povećanje privatnih investicija kao i rast potrošnje.

 On je naveo da je u Srbiji stopa nezaposlenosti značajno pala sa 20,3 odsto prošle godine, na 17,9 odsto u ovoj godini.

 On je istakao da je Srbija jedan od najboljih primera kako može da se napravi značajan razvoj i smanjenje fiskalnog deficita, i naveo da je taj deficit prepolovljen sa prošlogodišnjeg sedam do osam odsto BDP-a na četiri odsto, a do kraja ove godine mogao bi biti i manji.

 Očekuje i dalje smanjenje fiskalnog deficita u 2016. godini, ali ne tako naglo kao u 2015. godini.

 Šestovič je istakao i da je prognoza Svetske banke da će taj deficit na kraju sledeće godine biti 3,5 odsto BDP-a, a na kraju 2017. 2,5 do tri odsto.

 - To je nivo deficita koji omogućava održivost javnog duga - rekao je Šestovič.

 On je naglasio da se Srbija polako razdužuje prema spoljnim partnerima, i da je projekcija da će deficit u tekućim transakcijama u ovoj godini biti četiri odsto BDP-a, što je ogroman uspeh s obzirom na to da je Srbija pre ekonomske krize imala taj deficit veći od 20 odsto BDP-a.