Kazimjera Mika je bila obična devojčica koja je na obodu Varšave leta 1939. godine živela normalnim životom i sanjala normalne snove. Hitleru se to nije dopalo pa je odlučio da joj uništi detinjstvo
Kazimjera Mika je do 1. septembra 1939. godine bila obična devojčica, na pragu tinejdžerskog doba, koja je vodila potpuno normalan život i sanjala normalne snove. A onda joj se život preko noći obrnuo naglavačke, sa najezdom Vermahta, oružane sile Trećeg rajha. Na slici pred vama, Kazimjera plače nad lešom rođene sestre Anđe koja je život izgubila u 14. godini na polju nedaleko od ulice Jana Ostroroga, na obodu Varšave, nakon bombardovanja od strane Luftvafea.
Tog dana se fotograf i autor ove slike Džulijen Brajan vozio po obodu poljske prestonice sa dva oficira koja su mu dodeljena kao pratnja. Nekoliko žena je kopalo po polju tražeći krompire jer u radnjama nije više bilo brašna, kada su niotkuda nagrnule štuke sa kasnoletnjeg neba i počele da bacaju bombe. Dve žene su poginule, a ostale su nastavile da kopaju. Međutim, avioni su se ponovo vratili i počeli da tuku iz mitraljeza. Još dve žene su poginule.
Dok je Brajan slikao leševe u nameri da pokaže svetu obim nacističkih zločina, do njih je dotrčala neka devojčica, bacila se na jedno od krvavih tela i počela da rida, gledajući tri čoveka potpuno zabezeknuta. Brajan ju je zaglio i pokušao da je uteši, a onda su svi počeli da plaču zajedno sa Kazimjerom.
Septembra 1959. godine Brajan se ponovo sreo sa Kazimjerom, i ovako je to opisao:
— U redakciji “Ekspresa”, to dete, Kazimjera Mika, sada u tridesetim godinama, i ja smo se ponovo sreli. Pitao sam je da li se seća nečega iz tog tragičnog dana na krompirskom polju. “Trebalo bi“, odgovorila je tiho. “Bio je to dan kada sam izgubila svoju sestru, kada sam prvi put videla smrt i kada sam prvi put upoznala stranca — tebe“.
(Telegraf.rs)
Pratite najnovije vesti putem naše Facebook stranice, Twitter-a ili preko Android aplikcije na vašim telefonima.